Петар Икономовић — разлика између измена

[[Датотека:Glasački listić Niš 19.vek.JPG|255px|мини|Гласачки листић за избор [[народни посланик|посланика]]а за варош [[Ниш]] с краја [[19. век]]а, на коме је један од кадидата Петар Икономовић]]

'''Петар Икономовић''', прота ([[16. јун]] [[1849]]—[[29. јануар]] [[1914]]) је био нишки [[свештеник]], један од челних људи [[Нишки комитет|Нишког комитета]] и национални борац за ослобођење [[Ниш]]а од [[ОсманлијскоОсманско царство|Османлија]], учесник више [[рат]]ова вођених на простору југоисточне Србије у другој половини [[19. век]]а.<ref name="ref1">Група аутора. ''Национално политичка акција Нишлија за ослобођење 1860-1877'' У:Историја Ниша I, 297-304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref><ref>Милан Ђ. Милићевић, ''Краљевина Србија'', Београд 1884.</ref>

Дана [[24. фебруар]]а [[1874]]. Петар Икономовић је као члан [[Нишки комитет|Нишког комитета]], у кући Михајла Божидарца, обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на [[крст]] и [[јеванђеље]] да ће истрајати у борби против [[ОсманлијскоОсманско царство|Османлијског царства]], како би [[хришћани|хришћанско]] становништво [[Ниш]]а и шира околина што пре било на [[слобода|слободи]].<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120</ref>

Шездесетих година [[19. век]]а османлијска управа у Нишу почела је да доводи [[Бугари|Бугаре]] за чиновнике, свештенике и [[учитељ]]е на значајна места у нишком мутесарифлуку (санџаку-области), како би извршили бугаризацију становништва, спречили функционисање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у делу Старе Србије. У спречавању ових намера Османлија и Бугара значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је [[Нишки комитет]], који је интензивно радио на сузбијању асимилаторске политике [[Бугарска егзархија|Егзархије]] и Бугарског народног одбора из [[Истанбул|ЦариградЦариграда]]а, на чијем је челу стајао Драган Цанков, као најангажованији Бугарин за рад на нишком подручју.

Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску [[литургија|литургију]] у [[црква]]ма, као ни за бугарску наставу у [[школа]]ма. Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо је значајну улогу у спречавању [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Никола Коле Рашић|Колета Рашића]], Михаила Божидарца, Тодора Станквовића, и велику подршку свих нишких [[еснаф]]а, а по селима свих сеоских [[кмет]]ова, сеоских домаћина и [[свештеник]]а, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из [[Бугарска|Бугарске]].<ref>''Историја Ниша I'', стр. 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref>

У [[Манастирманастир ВетаУспеније Пресвете Богородице у Вети|манастиру Вета]], код [[Црвена Река|Црвене Реке]], удаљеном од главних путева и већих насеља и заклоњеном највишим врховима [[Сува планина|Суве планине]] (Трем, Соколов камен) Петар Икономовић је, до ослобођења нишког краја од Турака, редовно присуствовао тајним састанцима Нишког комитета за ослобођење од Турака.<ref>Братислав Петровић Браца, ''Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети'', Издавач: C-print</ref>

За заслуге у националном раду и ослободилачком покрету Икономовић је одликован [[ТаковскиОрден крстТаковског крста|Таковским крстом]] са прсима -{V}- степена.<ref name="ref1"/>