Питекусе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Capri and Ischia map hr.svg|мини|десно|350п|Острво Искија у Напуљском заливу]]
'''Питекусе''' ({{јез-стгрч|Πιθηκούσσαι, Pithēkoússai}}, {{јез-лат|Pithecusae}}; дословно „мајмунско“ или „насељено мајмунима“) је била [[Грчка колонизација|античка грчка колонија]] на [[Искија|Искији]], највећем острву у [[Напуљски залив|Напуљском заливу]]. То је била прва и најсјевернија насеобина коју су Грци основали на западу. [[Акропољ]] ― на мјесту данашњег села [[Lacco Ameno, Napoli|''-{Lacco Ameno}-'']] ― био је континуирано у употреби између половине [[8. век п. н. е.|8. вијека п. н. е.]] и [[1. век п. н. е.|1. вијека п. н. е.]] Трагови живота ранијег домородачког становништва из апенинске културе [[Бронзано доба|бронзаног доба]] откривени су и на том локалитету и на другим мјестима на острву, а нарочито на сусједном острву [[Вивари]], гдје је видљиво и значајно присуство [[Микенскамикенска култураГрчка|микенске културе]]. Питсекусе су око [[770. п. н. е.]] основала два града с [[Евбеја|Евбеје]], [[Халкида]] и [[Еретрија]], и то не као уобичајену колонију (''апоикиа''), него као ''[[Емпориум (антика)|емпориум]]'', тј. трговиште, односно истурену тачку за трговину са западом.<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0099.tlg001.perseus-grc1:5.4.9 [[Страбон]], ''Географија'', V, 4, 9.]</ref> Током друге половине 8. вијека п. н. е. Питекусе су биле велико и значајно истурено мјесто, са неколико хиљада житеља, на западном крају трговачког пута који је на истоку кретао од [[Егејско море|Егејског мора]]. На локалитету ''Маззола'' или ''Меззавиа'' откривени су обилни докази о [[Металургија|металуршкој]] производњи ([[Гвожђе|гвожђа]] и [[Злато|злата]]). Масовно су се производиле локалне верзије [[Геометријски стил|позногеометријских]] ваза евбејског стила, а било је и досељеника из [[Антички Коринт|Коринта]] који су израђивали вазе [[Протокоринтски стил|протокоринтског стила]].
 
Током ископавања која је од 1952. организовао [[:it:Giorgio Buchner|Giorgio Buchner]] пронађени су у долини Сан Монтано гробови, за које се види да су од самог почетка били распоређени по породичним парцелама. У тим су гробовима, поред предмета локалне израде, пронађене и вазе и други артефакти који су пре 700. п. н. е. увезени са Евбеје, из Коринта, [[Античка Атина|Атине]], северне Сирије или [[Киликија|Киликије]], [[Феникија|Феникије]], [[Стари Египат|Египта]] и [[Етрурија|Етрурије]]. Једна посуда с [[Родос]]а из позног геометријског периода има урезан натпис, на [[Архајска грчка писма|халкидској варијанти грчког алфабета]], који се састоји од три стиха с духовитом алузијом на [[Несторов пехар]], који је описан у ''[[Илијада|Илијади]]''. На једном кратеру локалне израде представљена је сцена [[бродолом]]а, и то је најстарији пример фигуративног сликарства у [[Италија|Италији]].