'''Питон''' (око 355—314. п. н. е.) је био македонски војсковођа, телохранитељ [[Александар Велики|Александра Македонскога]], [[сатрап]] [[Медија|Медије]] и један од [[дијадохдијадоси|дијадоха]]а. Један је од главних завереника, који су убили регента [[Пердика|Пердику]] због неуспешнога похода на Египат у [[Први рат дијадоха|Првом рату дијадоха]]. Војска је тада Питона и [[Аридеј]]а прогласила регентима. Дао је оставку на фунцију на конференцији у Трипарадису 321/0. пре н. е, када је Антипатар именован за регента. Ратовао је са околним сатрапима, настојећи да их апсорбује. Удружио се са [[Селеук I Никатор|Селеуком Никатором]] и [[Антигон I Монофталмос|Антигоном Једнооким]] и борио се против [[Еумен]]а и сатрапа горњих сатрапија. У Антигоновој војсци имао је истакнуту улогу. Након Еуменове смрти Питон је планирао да се побуни против Антигона, али Антигон га је предухитрио, лукаво намамио и погубио.
== У Александровој војсци ==
Његов отац је био Кратеј, племић из Еордаје на западу Македоније. Узео је учешћа у ратовима Александра Македонскога. По први пута се помиње као заповедник триреме ([[тријерарх]]) 326. п. н. е. приликом Александрова похода у Индији [[Биткабитка кодна ХидаспаХидаспу|на реци Хидасп]]. Питон је већ дотада био Александров телохранитељ (самофилакта). Као и остали телохранитељи добио је у Сузи од Александра златну круну.
