Планинарско друштво Клековача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Značka_Klekovače.jpg|мини|200п| <center> Значка Планинарског друштва „Клековача“ </center>]]
'''Планинарско друштво Клековача''' ("Стијег планинки“, „Планинари") из [[Град Приједор|Приједора]] је основано 1920. године у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Настало је спонтано у ентузијазму и еуфорији завршетка [[Први свјетскисветски рат|Великог рата]]. Ове године прославља 92. рођендан. <ref name=autogenerated1>Архив завичајног музеја у Приједору</ref> <ref>Марјановић Ненад, Тенис у приједору 1914-1999, Тениски клуб Приједор,1999.</ref>
 
 
Ред 15:
Успјешно наступа и екипа планинарског друштва у такмичењу из [[Оријентација|оријентације]]. Такмичари су Јовица Мандић, Ненад Морача, Данијал Џафић, Ратко Гвозден, Звонимир Валентић, Миодраг Деретић. Постигнути резултати су на завидном нивоу.
 
Први школовани спасиоци и водичи горске службе спасавања са завршеним обуком на [[Прењ|Прењу]]у, били су Јовица Мандић и Ненад Морача.
 
 
Ред 23:
Данас, планинарско друштво Клековача је развијена организација која дјелује кроз рад више секција и комисија. Основни циљ друштва је и даље промоција планинарског спорта међу младима. Поред тога рад друштва се проширио и на остала поља, као што је организовање редовних седмичних излета на Козару, организовање похода на планине у региону, уређење и маркирање планинарских стаза, рад са школарцима кроз [[Екологија|еколошке]] радионице, учествовање на оријентационим такмичењима, планинарским маратонима, итд.
 
У свим секцијама друштва, кроз специјалистичке обуке и такмичења, кроз много видова планинарских активности, друштвом је прошло више до 10000 чланова. Било је на десетине високогорских похода и више пута су освајани сви значајнији планинарски врхови на просторима бивше Југославије, као и много врхова широм [[Европа|Европе]] и свијета. ([[Пиринеји]]- [[Шпанија]], [[Монблан|Мон Блан]]-[[Француска]], [[Dolomiti|Доломити]] - [[Италија]], [[Materhorn|Матерхорн]] - [[Швајцарска]], [[Гросглокнер]] - [[Аустрија]], [[Татре|Високе Татре]] - [[Словачка]], [[Рила]] - [[Бугарска]], [[Олимп]] - [[Грчка]], [[Улу Даг]] - [[Турска]], [[Камел Хумп]] - [[Северна Америка]]).
 
У властитој организацији остварене су експедиције: " [[Кавказ]] 90" и "[[Памир]] 91". Чланови Планинарског друштва „Клековача“ судјеловали су и у експедицијама бившег Планинарског Савеза БиХ: "[[Анди]] 88", "[[Тјен Шан]]" и "[[Хималаји]] - [[Нанга Гарбат]] 90". Чланови друштва прешли су и чувени „Пут пријатељства“ Италија-Аустрија-[[Словенија]] освојивши око 30 најпознатијих врхова.
Ред 33:
== Занимљивост ==
 
Друштво је требало да носи назив своје матичне планине [[Козара|Козаре]], која већим дијелом припада територији Града [[Приједор]]а, међутим у [[БањалукаБања Лука|Бањалуци]] је 1952. године, годину прије него у Приједору, основано планинарско друштво које је присвојило назив Козара.
 
Када су давних шездесетих година прошлог вијека приједорски планинари организовано посјетили планину Клековачу, задивљени планином, литицама и шумама прашуме [[Лом (Бугарска)|Лом]], погледом ка [[Осјеченица|Осјеченици]], [[Грмеч|Грмечу]]у и својој Козари, људима из катуна са Аташевца, и наравно [[рунолист|рунолистом]]ом, готово једногласно су донјели одлуку да се приједорско планинарско друштво назове Планинарско друштво „Клековача“. <ref>Козарски вјесник</ref>
 
== Види још ==