Отворите главни мени

Промене

Без промене величине, пре 4 године
м
Бот: исправљена преусмерења
__САДРЖАЈ__
 
[[Хемијски елемент|Елементи]] О групе називају се још и племенитим гасовима, док су се раније називали инертним гасовима јер се веровало да се нулто*валентни и да не граде једињења. Отуда потиче назив саме групе. Сада се у хемијској литератури ова група све чешће назива VIIIa групом. У ову групу елемената спадају: [[хелијум]] (He), [[неон]] (Ne), [[аргон]] (Ar), [[криптон]] (Kr), [[ксенон]] (Xe) и [[радон]] (Rn).<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Радон је радиоактиван са полувременом распадања од 3,8 дана. Производ је [[радиоактивнорадиоактивност|радиоактивног]]г распадања (дезинтеграције) [[радијум]]а. Ови елементи су почели да се примењују тек [[1910]]. када је откривено да електрична струја при проласку кроз ове елементе даје обојену светлост. До 1910. године племенити гасови су имали само теоретски значај. Заједничка ознака за електронску конфигурацију ове групе је ns<sup>2</sup> np<sup>6</sup> (са изузетком хелијума чија је конфигурација ns<sup>2</sup> )са попуњеним валентним орбиталама.
 
== Општа својства елемената у групи ==
 
Због врло стабилне конфигурације елементи не могу примити ниједан [[електрон]], а да се не почне попуњавати нови [[електронски ниво]].<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Попуњене [[електронске орбитале]] не дају могућност међусобног спајања [[атом]]а ових елемената, те су у сва три агрегатна стања моноатоми. Племенити гасови имају врло високе вредности за енергију [[јонизација|јонизације]] тако да тешко могу отпустити електрон. Међу атомима постоје само [[Ван дер Валсова веза|Ван дер Валсове привлачне силе]]. Оне расту са порастом атомског броја, а са њима [[тачка топљења|температура топљења]] и [[Температуратачка кључања|кључања]]. Племенити гасови немају мирис и укус, а у води се слабо растварају. За хелијум који има само 2 електрона вредности топљења и кључања су најмања. Хелијум није добијен у чврстом стању. Племенити гасови улазе у састав [[Zemljina atmosfera|атмосфере]]. Добијају се фракционом [[дестилација|дестилацијом]] течног ваздуха.
 
== Примена племенитих гасова ==
[[Неон]] се употребљава за пуњење рекламних светлећих цеви. Ако под смањеним притиском дође до електричног пражњења кроз неон јавља се наранџасто-љубичаста светлост. Уколико се дода живина пара и аргон боја се мења до тамноплаве и зелене.
 
[[Аргон]] се користи за пуњење [[инкандесцентна сијалица|сијалица]], као и за заваривање у техници јер даје инертну атмосферу. Користи се и за пуњење светлећих цеви.
 
[[Криптон]] и [[ксенон]] се такође користе за пуњење сијалица.
256.125

измена