Плиоцен — разлика између измена

Плиоцен је друга епоха [[неоген | неогенског]]ског периода [[кенозоик | кенозојске]] ере. Плиоцен следи миоценску епоху и претходи плеистоценској епохи.

Плиоцен назив је дао Сир Чарлс Лyел. Име долази од грчких речи "πλεῖον"(више) и "καινός"(нов) и грубо се може превести као "наставак недавног" те се односи на фауну модерних морских мекушаца.

Астрономи сумњају како је велика супернова експлодирала у близини Земље те изазвала велики поремећај у [[озон | озонском]]ском омотачу те изумирање неких облика океанског живота.

[[СликаДатотека:Hipparion3.jpg|thumb|300п|Хипарион- једна врста коња из епохе плистоцена]]

[[Клима| Клима]] је постала хладнија, сувља и одређена годишњим добима, слично модерној клими. [[Антарктик | Антарктик]] је постала покривена ледом и трајном глацијацијом на почетку плиоцена. Стварање арктичке поларне капе пре 3 милиона година је означено наглом променом нивоа изотопа [[Кисеоник | кисеоника]] и ледом обликованог камења на дну Северног [[Атлантски океан | Атлантика]] и Северног [[Тихи океан | Пацифика]] (Ван Андел 1994, стр. 226). Глацијација на средњим географским ширинама вероватно започела пре завршетка епохе.

Континенти су се наставили померати према својим данашњим позицијама, па се верује да су период започели удаљени 250 km од својих данашњних локација да би га завршили 70 км од данашњих локација. [[Južna Amerika | Јужна Америка]] се спојила са [[Severna Amerika | Северном Америком]] преко Панамске превлаке за време плиоцена, тако довевши до готово потпуног истребљења специфичне торбарске фауне Јужне Америке. Стварање превлаке имало је важан ефект на глобалну температуру, јер су топле екваторијалне струје биле пресечене те тако започео циклус хлађења изолованог [[Атлантски океан | Атлантика]] преко хладних арктичких и антарктичких струја.

Судар [[Африка | Африке]] с [[Европа | Европом]] је створио [[Средоземно море | Средоземно море]], одсекавши остатке океана Тетис.

Смањен ниво мора је створио копнени мост између [[Aljaska | Аљаске]] и [[Azija | Азије]].

Плиоценске морске стене су прилично добро изложене у [[Sredozemno more | Медитерану]], [[Indija | Индији]] и [[Kina | Кини]]. Другде су изложене углавном на обалама мора.

Промена према хладнијој, сувљој и сезонској клими је имала значајан ефект на плиоценску вегетацију, смањујући присуство тропских врста широм света. Листопадне шуме су цвале,а зимзелене шуме и тундра су покривале велики део севера, а трава се проширила на све континенте (осим Антарктика). Тропске шуме су биле ограничене на мали појас око екватора, а уз суве саване, пустиње су се појавиле у [[Azija | Азији]] и [[Afrika | Африци]].

И морске и континенталне фауне су биле у суштини модерне, иако су континенталне фауне биле видљиво примитивније него данас. Први препознатљиви хоминини, [[australopitekus | аустралопитекуси]], су се појавили у плиоцену.

У [[Severna Amerika | Северној Америци]] су се глодари, велики мастодонти и гомфотерији те опосуми наставили развијати, док су копитари почели нестајати, што укључује популације дева, јелена и коња. Носорози, тапири и каликотерији су изумрли. Месождери из породице ласица су се разгранали, а пси и медведи су просперисали. Копнени љењивци, велики глиптодонти и пасанци су дошли на север са стварањем Панамске превлаке.

У Евроазији су се глодари добро развијали, док је смањена дистрибуција примата. Слонови, гомфотерији и стегодонти су били прилично успешни у [[Azija | Азији]], а [[Дамани damani| дамани]] су мигрирали на север из [[Afrika | Африке]]. Разгранатост коња се смањила, док су се тапири и носорози добро развијали. говеда и антилопе су биле успешне, као и неке врсте дева које су биле мигрирале у [[Azija | Азију]] из [[Severna Amerika | Северне Америке]]. Хијене и ране сабљозубе мачке су се појавиле, придруживши се другим грабљивцима као што су пси, медведи и ласице..

Океани су остали релативно топли током плиоцена, иако су наставили да се хладе. Арктичка ледена капа се формирала те је почела да суши климу и јача хладне плитке струје у Северном [[Атлантски океан | Атлантику]]. Дубоке хладне струје су текле од Антарктика.

Стварање [[Панама | Панамске]] превлаке пре 3,5 милиона година је прекинуло последње остатке некадашње циркум-екваторијалне струје која је текла од креде до раног кенозоика. То је вероватно допринело глобалном хлађењу океана.