Системска циркулација крви — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Системска циркулација крви, велики крвоток''' ({{јез-лат|Circulus anguinis major}}) је један од два дела циркулационог система крви, који се састоји из опште или системске циркулације и [[плућна циркулација крви|плућне (пулмоналне) циркулације]]. Како системска циркулација снабдева [[крв]]љу сва [[ткиво (биологија)|ткива]] у организму (осим [[плућа]]), често се назива и велики или периферни крвоток. <ref name="William">William F. Ganong ''Pregled medicinske fiziologije'', Savremena administracija Beograd, 1993</ref>
 
== Функционални делови системске циркулације ==
[[Датотека:Sistemska cirkulacija-2.gif|мини|десно|180п|Опште и плућна циркулација]]
Циркулациони систем није ништа друго до двоструки систем крвних судова који се састоји од; ''[[Крвни систем|системске циркулације]]'' и ''[[плућна циркулација крви|плућне циркулације]]'', а сваки од њих од по два подсистема или две „растегљиве коморе“ ; ''једне коју чине [[крвни суд|артерије]]'' и ''друге коју чине [[Вена|вене]]'' оба „растегљиве коморе“ међусобно повезује [[Микроциркулација|микроциркулациони систем]] кога чине [[артериоле]], [[венуле]] и [[капилар|капилари]]и. [[Артериоле]] венуле и [[капилар]]и су ништа друго до физички врло уски спојеви (судови-цевчице) између [[артерија]] и [[Вена|вене]]. <ref name="Arthur">Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990 pp. 289-320</ref>
'''[[Артерија|Артерије]]''', имају улогу да крв пренесу ткивима под високим притиском. Крвни притисак у артеријама није константан и континуирано варира на различитим нивоима. Зато су артерије кроз које крв протиче великом брзином, са јаким зидовима.
'''[[Венуле]]''' су мали крвни судови венског система намењене за сакупљање [[крв]]и из [[капилар]]а. Оне се затим спајају у све веће вене.
 
'''[[Вена|Вене]]''' су магистрални судови венског система које служе као проводници за транспорт [[крв]]и из [[ткиво (биологија)|ткива]] назад у [[срце]]. Како је притисак у венском систему низак, њихови зидови су танки. Али и поред тога зидови вена садрже и [[Мишићно ткиво|мишићна влакна]] која им омогућавају да сузе или прошире свој лумен, односно да складиште малу или велику количину крви, а све у складу са потребама [[Организам|организма]] (зато се називају и капацитивни крвним судови).
 
== Физичке карактеристике системске циркулације ==
У системској циркулацији налази се 84% крви (64% у венама, 15% у [[артерија]]ма и 5% у [[капилар]]има. [[Срце]] садржи 7% а [[Плућно артеријско стабло|плућни крвни судови]] 9% укупне [[крв]]и.
 
Изненађујуће је веома мали [[запремина|волумен]] крви у [[Микроциркулација|капиларној циркулацији]] (само 5% у односу на укупни волумен). И поред тога највећи број најважнијих функција циркулације одиграва на овом нивоу. Дифузија материја у оба смера, између крви и међућелијске течности, одвија се у овом делу циркулације.
 
Да би организам превазишао несклад између малог [[волумензапремина|волумена]]а крви у [[Микроциркулација|капиларној циркулацији]] и његових потреба, заступљеност капиларима у ткивима није једнака, што првенствено зависи од активности или интензитета метаболизма у појединим ткивима. Тако је број капилара на 1 мм<sup>2</sup> пресек у ткиву у којем је метаболизам мањег интензитета значајно мањи и обрнуто. Најбољи пример је срце у коме се на 1 мм<sup>2</sup> пресека срчаног мишића налази 2 пута више [[капилар]]а него у скелетним [[мишићмишићно ткиво|мишићима]]има. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где се налази највећи део ћелијских елемената, капиларна мрежа је много гушћа него у белој (мање активној) маси мозга.
 
=== Површина, попречни пресек и брзина тока крви ===
Површине попречног пресека вена је велика и износи четри пута више од од пресека одговарајућих [[артерија]]. Из ове чињенице произилизи и закључак зашто је складиштење крви у венском систему веома велико у односу на аартеријски систем.
 
Како кроз сваки одсечак [[Крвникрвни судовисуд|крвног суда]] пролази исти волумен [[крв]]и у јединици времена, [[брзина]] протока крви у сваком таквом одсечку обрнуто је пропорционална површини његовог попречног пресека. Код [[човек]]а који мирује средња брзина у [[аорта|аорти]] је 33 см у секунди, а у [[капилар]]има износи 1/1000 део ове вредности (0,3 мм у секунди). Како је сваки капилар просечно дуг 0,3 до 1 мм, то значи да свака јединица [[крв]]и проведе у [[капилар]]у свега 1 до 3 секунде. Ова чињеница веома изненађује јер се у том, јао кратком, времену морају одиграти сви процеси [[дифузија|дифузије]] кроз зид [[капилар]]а.
 
Уз сталну запремину крви која протиче кроз било који део општег васкуларни систем, линеарна брзина протока крви не може бити константна. Она пре свега зависи од укупне ширине појединих делова васкуларног корита. Гранањем артерија, упркос чињеници да се сваки наредним гранама крвни судови
 
== Функција великих артерија ==
[[Крвни суд|Артерије]] су крвни судови који се састоје из три слоја (интиме, медије и адвентиције). Аорта и артерије близу срца у којима влада високи притисак крви називају се „велике артерије“. Оне имају две главне функције, захваљујући својим анатомским карактеристикама;
 
'''Прва''' и најзначајнија улога је допремање [[крв]]и у сва периферна [[ткиво (биологија)|ткива]]. [[Крв]] засићена [[кисеоник]]ом у [[плућа|плућима]], стиже у ткива на периферији за мање од 10 секунди. Ово време се при тешком физичком раду може скратити и на 2 до 3 секунде.
 
'''Друга''' по значају улога великих [[артерија]] је да служе као резервоар под високим [[притисак|притиском]], који прихвата [[крв]] коју срце избацује у откуцајима и складиште до следећег срчаног откуцаја. Ову функцију артерије могу обавити захваљујући својој елестичности. Оне се под дејством таласа крви који из срца улази артеријско стабло, растежу и обрнуто како крв из њих отиче, између два срчана откуцаја, оне се сужавају на мањи промер.
Захваљујући овом својству артерија могуће је;
* Да се оне у тренутку када комора срца убаци крв у артеријско стабло издрже високи притисак и уједно својим растезањем спрече појаву енормног увећања крвног притиска.
* Да својом еластичношћу одрже висок [[Крвни притисак|артеријски притисак]] између две [[Срце|срчане]] контракције, тако да [[крв]] може да се креће кроз [[ткиво (биологија)|ткива]] непрекидно. При томе се количина кинетичке енергије добијена од срца претвара у потенцијалну енергију. Та енергија се ослобађа током дијастоле, обезбеђујући континуитет тока крви. Зато нормални [[Крвни притисак|артеријски притисак]] расте само до 16 [[Паскал (вишезначна одредница)паскал|кПа]] у моменту контракције срца, а између две контракције опада до [[Паскал (вишезначна одредница)паскал|7 кПа]].<br />
 
 
== Функције артерија, артериола и капилара ==
[[Крвни суд|Артерије]] су крвни судови који се састоје из три слоја (интиме, медије и адвентиције). Што су даље од срца оне постепено губе еластична влакна, а у њима се јављају и увећавају мишићна влакна. Мишићна влакна су набројнија у уавршним артеријским судовима (артериолома)
 
[[Артериоле]] су танки [[крвни судовисуд]]ови (пречника 15 - 70 [[микронметар|микрона]]а). Њихов зид окружује дебели слој кружно распоређених [[мишићи|глатких мишићних]] [[ћелија]], које својим грчењем могу значајно смањити њихов лумен, и у кратком времену повећати отпор у артериолама. Промена [[отпор]]а у артериолама мења ниво [[Крвни притисак|крвног притиска]] у [[артерија]]ма. У случају повећаног отпора у артериолама; у артеријама се смањује проток крви и расте крвни притисак. Пад тонуса (ширење) артериола повећава одлив [[крв]]и из артерија и доводи до смањења крвног притиска.<br />
Највећи отпор у свим деловима васкуларног система пружају артериоле, које променом свог лумена делују као основни регулатор нивоа укупног крвног притиска. Артериоле „су „славине“ кардиоваскуларног система“ (како их је назвао И. М. Сеченов). Отварањем ових „славина“ повећава се проток крви у области капиларне мреже и поправља локална циркулација, док затварање тих „славина“ погоршава прокрвљеност васкуларних зона.
 
[[Капилар]]и су најтањи крвни судови пречника 5-7 микрона, дужине 0,5-1,1 [[Milimetar|мм]], у чијим зидовима постоје мале поре кроз које могу разне матерерије да дифундују. Они се налазе у међућелијским просторима, и уско су у додиру са [[ћелија]]ма [[Орган (анатомија)|органоргана]]а и [[ткиво (биологија)|ткива]]. Капиларни зидови су формирани од само једног слоја [[Ендотел|ендотелних ћелија]], око којих је танак слој [[Везивно ткиво|везивног ткива]] базалне мембране чији је физиолошки значај да се кроз њихов обавља [[метаболизам]] између [[крв]]и и [[ткиво (биологија)|ткива]].
 
Брзина протока крви кроз микроциркулацију је мала и креће се од 0,5 - 1 мм/сец. тако да је, свака честица у капиларној крви око 1 [[Секунд|секунде]]. Мала дебљина крвног суда (7-8 [[Микронметар|микрона]]) и близак контакт са [[ћелија]]ма [[Орган (анатомија)|органоргана]]а и [[ткиво (биологија)|ткива]], као и сталне промене [[крв]]и у [[капилар|капиларима]]има капиларима стварају услове за непрекидну разменау [[материја]] између [[крв]]и и ткивне (интерстицијалне) [[течност]]и.
 
Главна функција [[Крвникрвни судовисуд|крвних судова]] је да обезбеде адекватно снабдевање крвљу одређених области ткива, која под нормалним условима, треба да буде у складу са свим метаболичким потребама.
 
У периферним ткивима централни (главни) део циркулације чини око 10 милијарди капилара, са укупном површином 500 м<sup>2</sup> који настају гранањем малих артерија. Укупна дужина свих [[капилар]]а у [[Тело|људском телу]] износи око 100.000 [[Километар|км]]. {{напомена|Дужина капилара је толика да би могла 3 пута да опаше земљу на екватору.}}
 
У ткивима, са интензивним [[метаболизам|метаболизмом]], број [[капилар]]а на 1 мм<sup>2</sup> пресека ткива много је већи него у ткивима у којима је метаболизам мање интензиван. У [[Срце|срцу]], 1 мм<sup>2</sup> пресека [[ткиво (биологија)|ткива]] има два пута више капилара у односу на скелетне [[мишићмишићно ткиво|мишиће]]е. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где највећи део [[Нервна ћелијанеурон|нервних ћелијских елемента]], капиларна мреже је много гушћа него у белој маси.
 
У ткивима постоје две врсте функционисања капилара;
Ниво капиларне циркулације одређује отпор у мициркулационим судовима - који у артериолама и прекапиларима регулишу глатке мишићне ћелије. Укупан проток крви кроз капиларе одређују; метартериоле, контракције [[Мишићи|глатких мишићних ћелија]] артериола и степен редукције прекапилариног сфинктера (глатких мишићних [[ћелија]] које се налазе на ушћу капилара у метартериоле) који одређује колико крв пролази кроз [[капилар]]е.
 
Свака промена лумена крвних судова мења и [[запремина|волумен]] [[крв]]и који улази у капиларну мрежу. Из капилара крв се сакупља у капацитивним судовима - посткапиларима и венулама, који су такође укључени у процесе транспорта [[материја]]. Разни облици ванкапиларног протока крви ([[Анастомоза (медицина)|анастомозе]], [[шант]]ови) су укључени у пуњења капилара крвљу. Транспорт материја кроз ендотелни зид крвних и лимфних судова и капилара (васкуларна пропустљивост) врши се преко међућелијских простора, отвора, дијафрагме - „прозора“, а затим, кроз везикуле плазмоламинарног систем или инвагинације. Главна покретачка снага, кретања крви кроз ткива како би се обезбедила продукција интерстицијалне течности и [[лимфа|лимфе]] је пропулзивна активност [[срце|срца]].
 
== Намена и функција вена ==
 
=== Утицај хидростатког притиска на венски прилив ===
[[Венска циркулација|Венску циркулацију]] обезбеђује ширење и скупљање [[вена]] ''(„венска пумпа“)''. Разлика у [[притисак|притисцима]] (1,2 -{[[паскал (јединица)|kPa]]}- у малим [[Вена|венама]], 0,4 до 0,66 -{[[паскал (јединица)|kPa]]}- у десној преткомори) је други значајни чинилац у венској циркулацији.
 
[[Крв]] кроз [[венски систем]] тече под [[Притисак|притиском]] од око 1 -{[[паскал (јединица)|kPa]]}- (6-7 -{[[mmHg]]}-) и доспева у десну преткомору у којој средњи притисак износи 0-0,5 [[паскал (јединица)|kPa]] (4 -{[[mmHg]]}-) и десну комору у којој је дијастолни притисак једнак нули (0 -{[[паскал (јединица)|kPa]]}-) а за време систоле достиже вредност од 3,3 [[паскал (јединица)|kPa]] (25 -{[[mmHg]]}-).
 
[[Крвни притисак|Притисак]] у [[srce|десној преткомори]] ''(централни вернски притисак)'' условљава величину прилива [[крв]]и у [[срце]] из свих делова тела.
{{Commonscat|Circulatory system}}
* [[Циркулација крви (хемодинамика)]]
* [[Циркулаторни систем човека|Кардиоваскуларни систем]]
* [[Микроциркулација]]
* [[Капилар]]
256.125

измена