Molekularni oblak je vrsta međuzvezdanog oblaka, gustine i veličine koji omogućavaju formiranje [[molekul|molekula]], najčešće molekularnog vodonika (H2). Ovo je u suprotnosti sa drugim oblastima međuzvezdanog prostora koji sadrže uglavnom jonizovani gas.
Молекуларни облак је међузвездани облак прашине, [[водоник|водоника]], [[хелијум|хелијумa]] и других јонизованих гасова. Првобитно, молекуларни облак је био назив за сваки дифузни астрономски објекат, укључујући и [[галаксијa|галаксијe]] ван Млечног пута. Галаксија [[Андромеда]] се, на пример, називала „Andromeda Nebula“ (и спиралне галаксије су се називале "спиралне маглине"),све док Весто Слипхер, Едвин Хабл и други нису потврдили праву природу [[галаксија]] у раном 20. веку.
Већина молекуларних облака су огромне величине, чак и до стотине [[светлосна година|светлосних година]] у пречнику, али они се виде као мале мрље голим оком.Иако су гушћи него простор који их окружује, већина молекуларних облака је ређа него било који [[вакуум]] створен у [[Земља|Земљином]] окружењу.Молекуларни облак величине Земље би имао укупну масу од само неколико килограма.
Molekularni vodonik je teško otkriti [[infracrvena svetlost|infracrvenim]] i radio talasima , tako da molekul koji se najčešće koristi za određivanje prisustva H2 je [[ugljen monoksid]] (CO) . Odnos CO [[luminiscencija|luminiscencije]] i H2 mase smatra se konstantnim, mada postoje razlozi za sumnju ovu pretpostavku, zasnovani na posmatranju nekih drugih [[galaksija]].
