'''Радиоактивност''' је спонтани процес у којем се атомско језгро, емитујући једну или више елементарна честица|честица или кваната електромагнетног зрачења, преображава у друго језгро. Првобитно није била позната природа зрачења него се збирно говорило о радијацији па је ова појава распада језгра названа радиоактивност, а језгра која емитују честице или зрачење радиоактивна језгра или, исправније радиоактивни [[изотоп]]иизотопи. Распадом почетног језгра, које се назива и језгро родитељ, настаје ново језгро, потомак, које може да има редни број Z и/или масени број A различит од језгра родитеља. Радиоактивни распад карактерише се врстом и енергијом емитоване радијације и време полураспада|временом полураспада. У природи се јављају алфа-распад, бета-распад|бета<sup>-</sup>-распад, гама-распад и Nuklearna fisija|спонтана фисија. При алфа-распаду радиоактивна језгра емитују језгра хелијумових атома <sup>4</sup>He<sup>++</sup>. Код бета<sup>-</sup>-распада, из језгра се емитују електрон и антинеутрино, а код гама-распада језгро зрачи електромагнетне таласе фотоне велике енергије. У лабораторији могу да се добију и језгра која се распадају на бројне начине (видети таблицу доле), на пример, емитујући позитр е и неутрино|неутрина (бета<sup>+</sup>-распад) или код којих долази до К-захвата.
