Новгородски кремљ — разлика између измена

м (Разне исправке; козметичке измене)
 
== Историја ==
[[Датотека:Детинец.png|мини|десно|300п|Мапа зидина и кула Новгородског кремља]]
Првобитно утврђење са оградом од дрвета настало је вероватно [[1044]]. године у северозападном делу савременог кремља, на подручју код данашњег [[Новгородски владичански двор|Владичанског двора]]. Оснивач утврђења био је књаз [[Владимир Јарославич]], син [[Јарослав Мудри|Јарослава Мудрог]].
 
Већ наредне, 1045. године књаз Владимир је унутар кремља започео са градњом [[Софијски сабор (Велики Новгород)|Софијског сабора]], храма чија је градња трајала пуних 7 година, а који је освештан [[1052]]. године. Књаз Владимир је умро непун месец дана по освештању храма, и сахрањен је у крипту истог. Софијски сабор постао је тако централним храмом града Новгорода, али и централним објектом унутар утврђења, и око њега су се радијално на истој удаљености обавијале зидине утврђења изграђене углавном од [[храст]]овог дрвета.
 
У почетку се у кремљ улазило само кроз две капије, а централна Владичанска улица пресецала је унутрашњост утврђења у смеру запад-исток и завршавала се на [[волхов]]ском великом мосту. Како је целокупно утврђење било изграђено од дрвета чести су били пожари, а један такав захватио је утврђење [[1097]]. године и том приликом је изгорео знатан део комплекса.
 
Након што је [[1136]]. ограничена власт новгородских књажева у корист народног већа, Новгородски кремљ постаје седиштем новоосноване [[Новгородска република|Новгородске републике]]. Књажевски двор је пренешен у [[Рјуриково городишче|Городишче]], а главно политичко и духовно седиште, како града тако и републике постаје Владичански двор. Да би се спречили нови пожари, али и додатно утврдио сам кремљ године [[1333]]. тадашњи новгородски архиепископ Василије Калика започео је са радовима на замени дрвених зидова каменим. Комплетна замена дрвених греда за камене блокове завршена је тек 30-их година [[XV век]]а.
 
Најсвеобухватнији радови на обнови и додатном утврђивању кремља започињу [[1478]]. године, а под патронатом московског књаза [[Иван III Васиљевич|Ивана III Васиљевича]] (исте године Новгород је ушао у састав [[велика московска кнежевина|Московске кнежевине]]) и новгородског архиепископа Генадија. Обимни радови окончани су [[1490]]. године, а само утврђење фактички је изграђено изнова и очувало се до данашњих дана.
 
Један значајан део источног зида уз обалу Волхова урушио се у реку [[7. мај]]а [[1862]]. године, али је обновљен свега две године касније. До урушавања мањих делова зидина долазило је и наредних година.
 
== Архитектура ==
Новгородски кремљ налази се на маленом узвишењу уз леву обалу реке [[Волхов]], на око 10 метара изнад речног корита. Има форму неправилног овала издуженог у смеру север-југ и благо конкавног у правцу пружања уз реку. Укупна дужина зидина је 1.487 метара, максимална дужина у смеру север-југ је 565 метара, док је највећа дужина у правцу запад-исток 220 метара. Укупна површина простора унутар зидина је 12,1 хектар.
 
Зидине су грађене од камена, цигле и малтера, а дебљина зидова варира од 3,6 до 6,5 метара. Висина зидина варира од 8 до 15 метара. Једна од специфичности Новгородског кремља била је и градња надвратних цркава чији су главни ктитори били искључиво новгородски архиепископи. Зидине кремља биле су повезане са укупно 12 кула које су садашња имена добиле тек крајем XIX и почетком XX, док се једна кула налазила унутар кремља (сат кула). Свака од кула имала је по 5 или 6 спратова који су међусобно били повезани дрвеним степеништима. У вишим деловима кула налазиле су се стрељане, док су нижи делови често служили и као складишта за оружје. Куле су грађене у различитим временским периодима, а до данашњих дана очувано је њих седам: Спаска (саграђена 1297), Дворјанска, Књажева, Кокуј-кула (саграђена за владавине [[Петар Велики|Петра Великог]]), Покровска (саграђена 1305), Кула Јована Златоустог, Митрополитска, Фјодоровска и Владимирска.
 
Најзначајније грађевине у унутрашњости кремља су:
* [[Софијски сабор (Велики Новгород)|Софијски собор]]
* [[Црква Андреја Стратилата (Велики Новгород)|Црква Андреја Стратилата]]
* [[Црква Уласка Господњег у Јерусалим (Велики Новгород)|Црква Уласка Господњег у Јерсалим]] – саграђена 1759. на рушевинама храма из XIV века.
* [[Новгородски владичански двор]]
* [[Звоник Софијског сабора]]
* Споменик [[Споменик Вечна ватра славе (Велики Новгород)|„Вечна ватра славе“]]
* Споменик „[[Хиљадугодишња Русија]]“
 
<center>
<gallery widths="220px" heights="200px">
Датотека:Saint Sophia Cathedral in Novgorod.jpg|<center> Софијски сабор
Датотека:Fragments Mihaylovskaya icon (Novgorod).png|<center> Кремљ на фрагменту Михајловске иконе „Знамења Мајке Божије“
Датотека:Novgorod Kremlin 04 Belltower.jpg|<center> Звоник Софијског сабора
</gallery>
</center>
 
== Видети још ==