Подгорица (трг) — разлика између измена

Налазио се на мјесту данашње [[Подгорица|Подгорице]], у скадарско-зетској равници (на 42 м надморске висине) на сјеверозападу [[Ћемовско поље|Ћемовског поља]], крај обала ријека Рибнице и [[Морача (река)|Мораче]]. На југу, подгорички трг је био отворен према [[Скадарско језеро|Скадарском језеру]], а са осталих страна окружен средњим планинама. Подигнут је на подручју тадашње језерске, [[Подлушка жупа|Подлушке жупе]], једне од девет жупа, које су сачињавале језгро [[Дукља|Дукље]] (Зете). Кроз XIV и XV вијек овај трг се помиње увијек у вези са трговином, царинама и транспортом робе, па се претпоставља да је у држави [[Немањићи|Немањића]] и [[Балшићи|Балшића]] ту била трговачка станица. Касније, у XV вијеку, Турци су у Подгорици изградили [[Рибница|утврђење]].

Трг није био на неком од главних караванских путева, као мјесто са именом Подгорица, појављује у споменицима већ у првој половини XIV вијека (када потичу и најстарији детаљни подаци о овим крајевима). Помен подгоричког трга из тог времена, налази се у књизи из Которског архива: 18. августа, [[1326]]. године, Јован из Подгорице, зет Венча, обавезује се да врати 300 [[перпер]]а за три мјесеца. Исте године се помиње и у једном запису из манастира Морача. У архиву Котора, који датира из [[1330]]. помињу се подгорички трговци кожом и обућом. Подгоричани се помињу и у једној повељи цара Душана, за манастир Хиландар , коме су се иначе замјерили, не поштујући краљеве одлуке (одређене повластице, које се тичу села Каменице) издате још у вријеме [[Стефан ПрвовјенчаниПрвовенчани|Стефана Првовјенчаног]]. Запис из [[Црква Светог Ђорђа у Подгорици|цркве Светог Ђорђа у Подгорици]], казује да је град Подгорица подигнута у X вијеку. По њему прве је куће подигао господар [[Горска жупа|Горске жупе]], жупан Марко. У доба [[Војислављевићи|Војислављевића]], [[Немањићи|Немањића]] и [[Балшићи|Балшића]] овај трг није имао значајнију улогу.

Након [[Зета (држава)|Зете]] [[Балшићи|Балшића]], Подгорица је припала [[Српска деспотовина|Србији]] (под деспотима Стефаном Лазаревићем и Ђурађем Бранковићем). Трг је сједиште власти за [[Горња Зета|Горњу Зету]], док је Бар био за [[Доња Зета (област)|Доњу Зету]]. У то доба трг има солидне економске везе са приморским мјестима. Придобивши Сефаницу Црнојевића, уз његову помоћ, босански војвода [[Упад војводе Стефана Вукчића Косаче у Зету|Стефан Вукчић Косача упада у Горњу Зету]]. Заузима крајеве око Мораче, тврђаве [[Соко Град (штитарски)|Соко]] и [Медун]] као и трг Подгорицу. Након обнављања деспотовине, у Подгорици је [[1448]]. године било сједиште Алтомана, војводе деспота Ђурађа Бранковића, који је у њој као намјесник имао своју курију (двор). Када се као претендент за насљеђе Балшића појавио [[Стефан Црнојевић]], удружио се са Млечанима и [[1452]]. године однио побједу над деспотовим војводама. За кратко, млетачка застава је била развијена у Подгорици.