Поентилизам — разлика између измена

[[Датотека:Seurat-La Parade detail.jpg|мини|десно|200п|Детаљ са слике [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сераа]]а ''Парада'' ([[1889|1889.]]), која илуструје технику [[Комплементарне боје|комплементарних боја]] у поентилизму.]]

[[Датотека:Baigneurs a Asnieres.jpg|мини|205п|[[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], ''[[Купање у Анијеру]]'' (1884)]]

[[Датотека:Georges Seurat - Un dimanche après-midi à l'Île de la Grande Jatte.jpg|мини|205п|[[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], ''[[Једно недељно поподне на острву де ла Гран Жат]]'' ([[1884]]—[[1886]].)]]

'''Поентилизам''' (од {{јез-фр|point}} - тачка), или '''дивизионизам''' како га је називао творац ове технике [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], је [[сликарство|сликарска]] техника настала у Француској у другој половини [[19. век]]а, у којој се примарне (плава, жута, црвена) и комплементарне (наранџаста, љубичаста, зелена) боје наносе на сликарску површину кратким потезима ([[Тачка (ликовна уметност)|тачкатачкама]]ма) једна до друге, по принципу комлементарности, да би се у [[око|оку]] посматрача створила [[илузија]] целовитости форме. Ова технику су користили сликари [[Неоимпресионизам|неоимпресионисти]], тако да се имена за технику и правац често користе као [[синоним]]и. Припадници овог правца у сликарству су користили ову технику поигравајући се ефектима које слика оставља на посматрача, али на сасвим другачији начин у поређењу са сликарима [[Импресионизам|импресионистима]].

Поентилизан или [[неоимпресионизам]] произилазе из [[импресионизам|импресионизма]] и означавају његов касни развој. Ова техника и правац у сликарству се заснивају на савременим теоријама о физичким, физиолошким и психолошким законитостима човековог посматрања [[боја]]. [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] је проучавао истраживања о светлости савремених физичара као што су Ежен Шеврел, Херман Лудвиг вон Хелмхолц и његов пријатељ Шарл Анри.

Овај термин се по некад употребљава и у [[Литературакњижевност|литератури]] за означавање литерарне технике где се ставља нагласак на типичке појединости појава или догађаја.

Најистакнутији представници ове технике и правца су [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] и [[Пол Сињак]].

Крајем [[19. век]]а, дела [[Импресионизам|импресиониста]] су често одбијана од стране званичног „Салона“. Почев од [[1874]], импресионисти излажу самостално. [[1884|1884.]] стварају чувени "[[Салон независних]]" (Salon des Indépendants). Млади [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] га посећује, дивећи се дометима импресиониста и њиховој техници сликања свакодневних сцена или [[пејзажпредео|пејзажа]]а помоћу кратких и изражених потеза. [[1890|1890.]] године Сера ће записати :

Већ [[1883|1883.]] Сера је започео своју прву велику композицију (201 × 300 cm) под називом „Купање код Анијера“ (-{Une baignade à Asnières}-). Као припрему за слику, Сера је направио серију [[скица|крокикрокија]]ја и [[цртеж]]а. Затим је, у свом [[атеље]]у, на платну „раздвојио“ [[Боја|боје]] [[мотив]]а, на мале тачке примарних и комплементарних боја. Своју слику је [[1884|1884.]] изложио на Салону независних. Рад изазива забуну али и привлачи пажњу, нарочито млађих уметника. Током лета те године, Сера почиње своју вероватно најпознатију слику : „Једно недељно поподне на острву Де Ла Гран Жат“. Само за ову слику, Сера је израдио 38 [[скица]] у [[Уље (сликарство)|уљу]] и 23 припремна [[цртеж]]а. Слику је изложио [[1886|1886.]] на осмој и последњој изложби [[Импресионизам|импресиониста]].

Према адитивној теорији, ако се помешају [[црвена боја|црвена]], [[плава боја|плава]] и [[зелена боја|зелена]] светлост (примарне адитивне боје), добија се бела светлост. Овај систем, који се назива адитивна метода, користе телевизори и монитори рачунара у боји, који уз помоћ ситних тачкака примарних боја (црвене, зелене и плаве) формирају слику.

[[Термин]] [[неоимпресионизам]] је први пут употребио [[1886|1886.]] Феликс Фенеон, учетнички критичар.

Око Жоржа Сера се окупила мала група присталица ове технике. Они оснивају [[1884|1884.]] године „Удружење независних уменика“ (-{Société des artistes indépendants}-). Од најпознатијих, у групи се налазе [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], [[Пол Сињак]], [[Камиј Писаро]] и [[Лисјен Писаро]].

Утицај неоимпресионизма се осећа највише код [[Фовизам|фовиста]] и немачких експресиониста, као и у периоду настанка апстракције (у првим радовима Кандинског). Почетком двадесетог века, неки од најистакнутијих уметника се инспиришу неоимпресионизмом : [[Анри Матис]], [[Едуар Вијар]], [[Паул Кле]], [[Пол Гоген]], [[Робер Делоне]], [[Ђино Северини]], [[Ђакомо Бала]], [[Винсент ван Гог|Ван Гог]], [[Пит Мондријан]].