Поло — разлика између измена

[[СликаДатотека:Polo.JPG|мини|десно|250п|Поло утакмица]]

'''Поло''' (од тибетанског -{pulu}- (лопта)) је игра [[коњаникkonjica|коњаника]]а с лоптом и штапом помоћу којег учесници гурају малу дрвену лопту у противнички гол, настојећи да противнику дају што више голова, а приме што мање.

== Историја ==

Верује се да је поло настао још пре нове ере. у [[Персија|Персији]], одакле се ширио на исток у [[Тибет]], [[Индија|Индију]], [[Кина|Кину]], [[Кореја|Кореју]] и [[Јапан]], а на запад до данашњег [[Истанбул]]а. Стара персијска књижевност обилује описима ове игре. Тако је у епској поеми ''Шах-наме'' персијског песника [[Фирдуси|Фирдусија]]ја (око 950 – око 1020) описан један „међународни поло меч“ између [[Иран]]а и [[Туран]]а. Временом поло добија обележје спорта: игра се по утврђеним правилима, са одређеним бројем учесника (4-8), на прописаним и уређеним теренима.

Игра је [[1869|1869.]] пренета из Индије у [[Енглеска|Енглеску]], где убрзо после првог меча ([[1871]]) стиче популарност. Године [[1874|1874.]] основан је водећи савез за поло у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] (The urlingham Polo Association), који данас представља Међународни поло-савез. Из Велике Британије шири се у европске земље од [[Француска|Француске]] и [[Шпанија|Шпаније]] до [[Русија|Русије]]. У САД је поло први пут игран [[1883|1883.]], а савез за поло је основан [[1890|1890.]]

== Правила игре и опрема ==

У игри учествују две екипе, свака са по четири јахача. Терен (275 -{m}- х 180 -{m}-) је покривен травом. Ако је ограђен може бити нешто мањи (око 160 -{m}-). Утакмица има највише 8 делова или ''шукера'' (chukkers), сваки по 7,5 минута између којих је одмор од 3 минуте у којем се могу увести свежи коњи. На половини игре је одмор од 15 минута. Најчешће меч траје 6 шукера (укупно око један сат).

Такмичари ударају полту штапом од бамбуса, који на доњем крају, има дрвену главу у облику дебље цигаре, дужине 20 до 23 -{cm}-. Штап и глава не чине прави угао и при ударању лопте мањи угао треба да је окренут коњу. Дужина и тежина штапа зависе од телесне грађе играча, и дужина је обично од 122 до 147 -{cm}-, треба да је толика да из правилно седећег положаја може додирнути земљу. Горњи део дршке обложен је кожом и завршава се кожном омчом, која се ставља на руку тако да виси на зглобу десне руке.

[[СликаДатотека:Polo 1900.jpg|лево|мини|200п|Поло на Олимпијади 1900 у Паризу]]

Употребљава се „енглеско“ [[седло]] тежег типа за јахање. Коњ је зауздан пуном уздом, са виљушком (martingal). Све четири коњске ноге су бандажиране, како би се заштитили најосетљивији делови цеванице од случајног удрца штапа или лопте. Да коњи не би махањем репа ометали ударац, репови су им подвезани и увучени у кожне футроле. Данас се за поло најчешће користе коњи који су производ пунокрвне енглеске и арапске расе и добро грађених, чврстих и збијених, омањих кобила домаће расе. Коњи треба да су довољно брзи, чврсте конституције, кротке нарави, интелигентни да успешно прођу претходну обуку. Обука траје 2. године и више, па је зато цена обучених коња веома висока. За такмичење се узимају обично коњи стари од 6 - 12 година. Пре сваке утакмице коњи пролазе обавезан ветеринарски преглед.

Поло је најпопуларнији у [[Аргентина|Аргентини]], [[Пакистан]]у, [[Енглеска|Енглеској]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] где постоје и професионалне лиге. Поло је пет пута био на програму [[Олимпијске игре|Олимпијских игара]]:[[Летње олимпијске игре 1900.|Париза 1900.]], [[Летње олимпијске игре 1908.|Лондон 1908]], [[Летње олимпијске игре 1920.|Антверпен 1920]], [[Летње олимпијске игре 1924.|Париз 1924]] и [[Летње олимпијске игре 1936.|Берлин 1936]].

== Види још ==

* [[Поло на Летњим олимпијским играма|Поло на олимпијским играма]]