Полни орган — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Полни орган''' или '''примарна полна карактеристика''' је кратко дефинисано анатомски део тела који учествује у [[секс|полном размножавању]] и конституише [[репродуктивни систем]] у сложеном организму, посебно спољашњи [[пол]]ни органи; спољашњи полно органи се често називају '''гениталије'''.<ref name="Sex organ1">{{cite web|title=Sex organ (sɛks ˈɔːɡən) | publisher=''[[Collins English Dictionary]]''|accessdate = 14. 9. 2013.|url=http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/sex-organ}}</ref><ref name="Ashalatha">{{Cite book |author=P. R. Ashalatha, G. Deepa| title = Textbook of Anatomy and Physiology for Nurses | publisher =JP Medical Ltd|pages=252–274|isbn=978-9350254233|year=2012| accessdate = 14. 9. 2013. | url =http://books.google.com/books?id=B87CMxNW5lgC&pg=PA252&dq=&hl=en&sa=X&ei=wRk1UpK-J6mg2gWO34H4Ag&ved=0CFUQ6AEwBjge#v=onepage&q=&f=false}}</ref>
 
[[Цвет]] је репродуктивни орган цветних биљака,<ref>{{cite web|url=http://www2.estrellamountain.edu/faculty/farabee/BIOBK/BioBookflowers.html |title=Flowering Plant Reproduction |publisher=Emc.maricopa.edu |date = 18. 5. 2010. |accessdate = 1. 8. 2012.}}</ref> [[шишарка|шишарке]] су репродуктивни органи биљака са шишаркама,<ref>[http://www.ibiblio.org/pic/GymnospKey/gymnosperm_key_glossary.html#C ibiblio.org]</ref> док су [[маховина|маховине]], [[папрати]] и сличне биљке [[заметакфетус|замеци]] репродуктивних органа.<ref>{{cite web|url=http://biology.clc.uc.edu/courses/Bio106/mosses.htm |title=Mosses and Ferns |publisher=Biology.clc.uc.edu |date = 16. 3. 2001. |accessdate = 1. 8. 2012.}}</ref>
 
== Терминологија ==
[[Латински језик|Латински]] израз гениталија, који се понекад односи и на ''гениталну област'', користи се да опише видљиве полне органе, познате као примарне гениталије или спољне гениталије: код мушкараца: [[пенис]] и [[мошнице|скротум]]; код жена [[дражица]] и [[стидница]].
 
Други скривени полни органи односе се на ''секундарне гениталије'' или унутрашње гениталије. Најважније су [[гонаде]], парне полне жлезде, конкретно [[тестиситестис]]и код мушкарца или [[јајник|јајници]] код жене. Гонаде су прави полни органи, који потичу од [[гамет]]а који садрже наследну [[ДНК]]. Они такође производе већину примарних хормона који утичу на полни развој, и регулишу друге полне органе и полно одвојена понашања.
 
Двосмисленије дефинисан термин је [[ерогена зона]], што је, субјективно гледано, било која област на телу која, кад је стимулисана, производи [[еротика|еротску]] сензацију, укључујући увек гениталије.
Ред 16:
=== Спољни и унутрашњи полни органи ===
{{Main|Људски репродуктивни систем|Репродуктивни систем сисара|Женски репородуктивни систем сисара}}
Видљиви део гениталија сисара код мушкараца састоји се од [[скротуммошнице|скротума]]а и [[пенис]]а; код жена од [[усна|усни]], [[клиторисдражица|клиториса]]а и [[вагина|вагине]].
 
 
Код људи, жене имају два генитална отвора, вагину и уретру, док мушкарци имају само један [[спољни отвор уретре (мушки)|уретру]]. Мушке и женске гениталије имају много нервних завршетака, што резултује пријатном и веома осетљивом додиру.<ref>[http://books.google.co.uk/books?id=gbsZyQ1_muUC&pg=PT13&dq=&hl=en&sa=X&ei=tUF7T_LBIYaL8gPv9-SkCA&ved=0CE8Q6AEwBQ#v=onepage&q=&f=false Sexual Intimacy in Marriage] William Cutrer</ref><ref>[http://books.google.co.uk/books?id=I9xrbK6CwzUC&pg=PA9&dq=&hl=en&sa=X&ei=oD97T8mgD-Or0QX0_d2uCQ&ved=0CEoQ6AEwBA#v=onepage&q=&f=false Daphne's Dance: True Tales in the Evolution of Woman's Sexual Awareness] Brigitta Olsen</ref> Код већине људских друштава, посебно [[душтвени конзервативизам|конзервативним]], непокривање полних органа у јавности се сматра [[јавна непристојност|непристојним]] па чак и незаконитим понашањем.<ref>[http://books.google.co.uk/books?id=fxYhR6hqc3QC&pg=PA219&dq=&hl=en&sa=X&ei=_-IzT8-4N4bN0QXNwcm0Ag&ved=0CDoQ6AEwAQ#v=onepage&q=&f=false Unpopular Privacy: What Must We Hide?] retrieved 9 February 2012</ref>
 
Код [[сисарсисари|сисара]]а, полни органи укључују:
{| class="wikitable"
|-
Ред 30:
* [[Бартолинијеве жлезде]]
* [[Грлић материце]]
* [[Дражица|Клиторис]]
** [[Френулум клиториса]]
** [[Жлезде клиториса]] (''-{glans clitoridis}-'')
Ред 39:
** [[Мале усне стиднице]]
*** [[Френулум малих усана]]
* [[Јајник|Јајници]]
* [[Скинове жлезде]]
* [[Материца]]
Ред 53:
** [[Главић пениса]]
* [[Простата]]
* [[Мошнице|Скротум]]
* [[Семене везикуле]]
* [[Тестис]]и
Ред 61:
=== Развој ===
{{Main|Развој органа за размножавање}}
У типичном пренатални периодпренаталном периоду, полни органи потичу од анатомије [[алага (биологија)|анлаге]] током [[гестацијатрудноћа|гестације]] и диференцирају су се у мушке или женске варијације. -{[[SRY]]}- ген обично лоциран на [[ипсилон хромозом]]у и шифрован [[фактор за одређење тестиса]], одређује смер ове диференцијације. Његово одсуство омогућава гонадама да наставе да се развијају у јајнике.
 
После тога, развој унутрашњих органа за размножавање и спољних гениталија одређен је хормонима које производе одређене феталне гонаде (оваријуми или тестиси) и одговором ћелија на њих. Првобитно појављивање [[фетална гениталија|феталне гениталије]] (неколико недеља након зачећа) изгледају базички женско: пар „[[урогенитални набор|урогениталних наобора]]“ са малим израштајем у средини, и [[уретрамокраћна цијев|уретром]] иза израштаја. Ако фетус има тестисе, и ако тестиси производе тестостерон, и ако ћелије гениталија одговоре на тестостерон, спољни урогенитални набори отичу и спајају се у средишњој линији правећи скротум; израштај постаје већи и прављи и формира пенис; унутрашњи урогенитални отоци расту, замотавају се око пениса, и спајају у средишњој линији уретре пениса.
 
Сваки полни орган једног пола има [[хомологија (биологија)|хомологи]] дубликат у другом. Види [[списак хомологија људских органа за размножавање]]. Из шире перспективе, цео процес [[полна диференцијација|полне диференцијације]] такође укључује и развој [[секундарне полне карактеристике|секундарних полних карактерситика]] као што су образци пубичне и длака на лицу и женске груди које се јављају у пубертету. Даље, разлике у можданој стуктури се јављају, утичући на, али не и апсолутно одређујући, понашање.