|
[[Датотека:Al-Kamil Muhammad al-Malik and Frederick II Holy Roman Emperor.jpg|мини|ал-ел Камил и Фридрих II, светоримски цар]]
'''Малик ал-ел Камил''' (пуним именом: '''ал-ел Малик ал-ел Камил Насер ад-Дин Абу ал-ел Мали Мухамед'''; око 1177- 6. март 1238) био је четврти [[ајубиди|ајубидски]] владар [[Египат|Египта]]. Током његове владавине вођена су два крсташка рата (Пети и Шести).
== Долазак на власт ==
Малик ал-ел Камил је син [[Малик ел Адил|Малик ал-Адила]]а, наследника и млађег брата великом муслиманског војсковође [[Саладин]]а, оснивача [[Ајубиди|Ајубидске династије]]. Његов отац владао је од 1193. до 1218. године. То је период мира и пријатељских односа муслимана и хришћана у Светој земљи. Један од ал-ел Адилових основних циљева био је одржавање тог мира. Међутим, пред крај ал-ел Адилове владавине угарски краљ [[Андрија II Арпадовић|Андрија Арпад]] извршава упад на ајубидске територије и низ пљачкашких похода. Потом се повлачи у Угарску. Била је то само најава за долазак много бројније армије из Европе коју су чинили Фризијци, Франци и Холанђани. Сазнавши да му се приближава огромна армија, ал-ел Адил се разболео и убрзо умро (август 1218). Његова земља подељена је између тројице синова: Ал-Камил добија Египат, [[Муазам|Ал-Муазам]] Јерусалим и Дамаск а [[ел Ашраф Муса|ал-Ашраф Муса]] Џизру.
== Пети крсташки рат ==
{{main|Пети крсташки рат}}
Искрцавши се код [[Дамијета|Дамијете]], крсташи је брзо заузимају. Потом следи период мировања армије током кога су [[Пелагије Галвани]] ([[папа Иноћентије III|папски]] легат), [[Жак од Витрија]] (бискуп [[Ако (град)|Акре]]) и [[Фрањо Асишки|Фрања Асишки]] покушавали да мирним путем преобрате муслимане. Фрања Асишки је чак отишао толико далеко да посети ал-ел Камила и изложи му начела хришћанске вере. Намера му, наравно, није успела, али је Камил био одушевљен упорношћу Фрање и вратио га у крсташки логор са мноштвом поклона. Камил током Петог похода развија пријатељски однос са [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрихом II]], светоримским [[Цар Светог римског царства|царем]].
Бројност крсташке армије и [[Опсада Дамијете (1218)|освајање Дамијете]] заплашила је Камила. Он легату [[Пелагије Галвани|Пелагију]] шаље понуду за мир. Крсташи би добили [[Јерусалим]], [[Палестина (држава)|Палестину]] и [[Кнежевина Галилеја|Галилеју]] без борбе под условом да одустану од похода на Египат. Сходно својој теорији о непреговарању са муслиманима, Пелагије одбија понуду.
{{main|Шести крсташки рат}}
Године између Петог и Шестог похода Камил је провео у сукобу са својим братом [[Муазам|ал-ел Муазамом]], владарем [[Дамаск]]а и [[Јерусалим]]а. За то време, у Европи се врши притисак на немачког цара Фридриха II да покрене нови поход против муслимана. Међутим, нису се сви слагали са његовом толеранцијом према муслиманима. Његове везе са Камилом биле су свима познате.
Камил реши да искористи ситуацију у своју корист. Фридриху предлаже да покрене [[крсташки ратови|крсташки рат]] против његовог брата Муазама. Освајање Јерусалима знатно би подигло Фридрихов углед у Европи који је опао због сукоба са црквом. Фридрих пристаје и ставља крст на себе. Сазнавши за то, [[папа Гргур IX]] му упућује прекоре што од њега није тражио дозволу. Био је то први крсташки рат кога није покренуо папа. Фридрих га једноставно игнорише.
Током припрема за прелазак Средоземног мора, Фридрих изненада оболева у [[Отранто|Отранту]]. Папа Григорије га, слутећи да се ради о превари, [[изопштење|екскомуницира]]. Потом је окренуо читаву Европу против њега. Фридрихови поседи у Немачкој одједном су се нашли у опасности. Јерусалимски [[списак владара Јерусалимског краљевства|краљ]] [[Јован Бријен]] лично предводи папску војску која напада немачке територије у јужној Италији. Сада је једини Фридрихов спас од пропасти био освајање Јерусалима.
Међутим, Муазам умире мало након што се Фридрих искрцао у Палестину. Наследио га је син [[ал-ел Назир Давуд]] који је био слаба личност. Камил је лако могао да управља њиме. Сада није било потребе за интервенцијом немачких крсташа. Тада су дошли до изражаја чисти односи између двојице владара. Фридрих јавља Камилу о свом положају и признаје му да нема довољно армије ни за освајање једног утврђења, а камоли Јерусалима. Не желећи да поквари пријатељство са Фридрихом, Камил пристаје да се исфорсира привидан сукоб у коме ће крсташи освојити Јерусалим. Склопљен је десетогодишњи мир. Крсташи освајају Јерусалим без борбе, а муслимани задржавају Куполу на Стени и [[Ал Акса|Ал Аксу]]. Био је то изузетан потез обојице владара. По први пут је Јерусалим подељен између крсташа и муслимана.
== Последње године и смрт ==
[[Датотека:Al-Kamil Death.jpg|140px|мини|лево|ал-ел Камилова смрт]]
Споразум са Фридрихом ал-ел Камилу није донео среће. На улицама [[Мосул]]а, [[Багдад]]а и [[Алеп]]а називан је издајником ислама. Он сам није желео да прекрши услове мира па је период од 1229. године до Камилове смрти 1238. године период престанка муслиманско-крсташких сукоба. Камила наслеђују двојица синова: [[Ел Адил II]] и [[Ејуб]]. Након кратке, двогодишње владавине ал-ел Адила II, сукоби су обновљени. У [[Битка код Форбије|бици код Форбије]] крсташи су доживели велики пораз. Након тога муслимани [[Пад Јерусалима (1244)|без отпора]] улазе у Јерусалим. Понован пад Јерусалима изазваће [[Седми крсташки рат]] кога ће предводити француски краљ [[Луј IX|Луј IX Свети]].
== Види још ==
* [[Ајубидски владари]]
* [[Малик ел Адил|Малик ал-Адил]]
* [[Муазам|Малик ал-ел Муазам]]
* [[ел Ашраф Муса|ал-Ашраф Муса]]
* [[Ел Адил II]]
| 