Пореска реформа из 1884. године — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Пореска реформа из 1884. године'''. Током претходних деценија у Србији је основни порез била [[главница]], где свако плаћа једнак порез, а која је са раслојавањем становништва постала неправедна и која није обезбеђивала довољне пореске приходе државном буџету. Држава се доста задужила, а новац је био потребан за ратове и реформисање Србије. Стога је влада [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]] извела дубоку пореску реформу непосредних пореза. Како је говорио и [[
Петровићев предлог обухватио је 4 непосредна пореза – на земљу, на зграде, на принос новчаног капитала и на зараде. Тај предлог детаљно је расправљан и мењан на серији саветовања у влади „од јутра до мрака“. Важни учесници били су [[Милан Пироћанац]], који је важио за једног од најјачих у финансијским питањима, и председавајући краљ Милан, који је за финансијске послове имао дара. Најважније неслагање настало је око пореза на земљиште, од кога су краљ и Петровић очекивали значајне приходе, док је Пироћанац тражио смањење пореских стопа, бојећи се реакције [[сељак]]а. Прихваћено је средње решење, а за накнаду уведен је [[порез]] на личност. У Скупштини су додатно смањене стопе пореза на земљиште, а уведен је порез на капитал уложен у радње.
| |||