Пољаница — разлика између измена

'''Пољаница''' је назив за северни, релативно изоловани, брдско-планински део територије [[Град Врање|града Врање]], у горњем (изворишном) делу реке [[Ветерница|Ветернице]]. У саставу Пољанице су села [[Власе (Врање)|Власе]], [[Големо Село]], [[Градња]], [[Добрејанце]], [[Драгобужде]], [[Дреновац (Врање)|Дреновац]], [[Дупељево]], [[Крушева Глава]], [[Лалинце]], [[Мијаковце]], [[Мијовце]], [[Оштра Глава|Остра Глава]], [[Рождаце]], [[Сикирје]], [[Смиљевић]], [[Станце]], [[Стрешак]], [[Студена (Врање)|Студена]], [[Трстена (Врање)|Трстена]], [[Тумба (Врање)|Тумба]], [[Урманица]] и [[Ушевце]].

Центар Пољанице, Месна канцеларија у селу Власе, од [[Врање|Врања]] је удаљен око 25 км а од [[Лесковац|Лесковца]] (преко [[Вучје|Вучја]]) око 45 км. Са истока, Пољаница се граничи територијом [[општина Владичин Хан|општине Владичин Хан]], са запада територијом [[општина Косовска Каменица|општине Косовска Каменица]], са севера територијом [[Град Лесковацлесковац|града Лесковца]], а са југа осталим делом општине Врање и делом територије [[општина Бујановац|општине Бујановац]]. Правцем исток-запад, од врха [[Стрешачки деја]] (904м) до врха [[Копиљак]] (1126м) има око 14 км, а правцем север-југ од врха [[Јужин камен]] (1227м) до врха [[Гоч (Врање)]] (1106м) око 18 км. Површина Пољанице је око 180 km². Просечна надморска висина је око 700 м, а креће се од 515 м у Мијовцу до 1120 м у Сикирју.

Пољаница је највећим делом насељена [[Срби|Србима]]ма, а у Големом Селу (махала [[Грнчарица]]) живи око 50 породица [[Роми|Рома]]. Kao повремени становници, државни службеници (учитељи, шумари, полицајци, лекари) у Пољаници живе и поједини припадници других [[народ|народа]]а ([[Црногорци]], [[Бугари]], [[Македонци]]). Према првим резултатима пописа из [[2011|2011.]] године, у 22 села Пољанице живи 2457 становника или 29,5% мање него 2002. године. Према попису из [[2002]]. године, било је 1170 домаћинстава са укупно 3487 становника или 2,98 по домаћинству. Од тога броја било је 2947 пунолетних лица или 84,5%, а просечна старост је 50,6 година. У односу на 1953. годину, број становника у [[2002]]. години био је мањи за 6449 или за око 65%. Као остале неразвијене крајеве, и Пољаницу је шездесетих година прошлог века напустило много младих људи и отишло на рад у иностранство. A у новије време изражено је напуштање рубних [[планинско село|планинских села]] и насељавање заравнатих, питомијих предела у Големом Селу, Власу и Градњи.

Територија Пољанице ушла је у састав српских земаља вероватно средином [[12. век]]а, пре [[Немањићи|Немањића]], и као део Лесковачког краја (Дубочица) остала део српске државе до пада под турску власт. За време [[отоманскоосманско царство|отоманске]] владавине, била је саставни део [[лесковачки пашалук|лесковачког пашалука]] и вероватно је тада добила садашњи назив. Од друге половине [[18. век]]а почиње насељавање [[Арнаути|Арнаута]] у простор Пољанице, па је било више проблема са њима него са Турцима. Али је народ Пољанице засигурно активно учествовао [[1841]]. године у [[Милојева буна|Милојевој буни]], а посебно се истакао у време борби за ослобођење ових крајева од Турака [[1878]]. године, и знатно допринео ослобођењу [[Врање|Врања]] под командом [[Степа Степановић|Степе Степановића]], команданта Предњег одреда Ветерничке колоне и пољаначких устаника. После ослобађања од Турака, у Врањском округу формиран је Пољаначки срез, са седиштем у [[Владичин Хан|Владичином Хану]]. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], Пољанчани су се масовно одазвали на позив за мобилизацију и многи од њих изгинули или завршили у бугарско заробљеништво, села Пољанице била су под бугарском окупацијом, а народ био изложен тортури окупатора. Између два светска рата, Пољаница је у саставу среза Пчињског са седиштем у Врању. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], од [[1941]]. до [[1944]]. године, већи део Пољанице био је део бугарске окупационе зоне, а мањи део у саставу [[Недићева Србија под немачком окупацијом|Недићеве Србије]] и немачке окупационе зоне. Гранична караула је била код Јањићевих кућа на крају Големог Села.