Прасловенски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м references |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 11:
== Историјат ==
[[Датотека:Slavic distribution origin.png|мини|300п|Ширење подручја прасловенског језика од његовог настанка до изумирања у 7. веку, тј. његовог претапања у поједине словенске језике]]
Прасловенски језик се вероватно појавио негде између [[1500. п. н. е.|1500.]] и [[1000. п. н. е.]] у јужној половини подручја [[прабалтословенски језик|прабалтословенског језика]]. Ово је закључено на основу тога што су у данашњим [[Словенски језици|словенским језицима]] добро очуване речи за унутрашње воде (које су овде најважнији елемент предела) у односу на друге топониме. Слично томе, речи за биљке и животиње које насељавају ово подручје такође имају велики ниво сличности у већини живих [[Словенски језици|словенских језика]] <ref>Anderson, 1998, стр. 415–416</ref>. На датом подручју нађено је много [[
Током [[Стари век|старог века]] подручје насељено [[Словени]]ма (и где се говорио прасловенски језик) обухвата је области река [[Висла|Висле]], [[Буг]]а, [[Дњепар|Дњепра]] и [[Припјат]]а, што се поклапа са данашњим просторима источне [[Пољска|Пољске]], јужне [[Белорусија|Белорусије]] и северозападне [[Украјина|Украјине]].
Ред 17:
Зенит прасловенског језика везује се за раздобље [[5. век|5.]] и [[6. век]]а, када се он нагло шири са сеобама [[Словени|словенског]] становништва на запад, југ, исток и север. Истовремено почиње издвајање појединих [[Дијалект|дијалеката]]. И поред тога, верује се да је у [[8. век]]у исти језик говорен од [[Солун]]а на југу до [[Велики Новгород|Великог Новгорода]] на северу. За два века језичко подручје прасловенског језика проширено је неколико пута. Овако брзо ширење прасловенског језика (и [[Словени|словенског]] живља) и данас је загонетка.
У [[9. век]]у јављају се последње промене у прасловенском језику, које су биле својствене свим његовим [[Дијалект|дијалектима]]. Постепено су се на основу дијалеката издвајали поједини [[словенски језици]]. Без обзира на то, и за следећих 4-5 векова може се говорити „општесловенској језичкој разумљивости“. Ово потврђује и делатност [[
Као последња особина постојања прасловенског језика сматра се губитак „слабог [[Ъ|јера (Ъ)]]“, који с догодио у различитим подручјима догодио негде између [[10. век|10.]] и [[12. век]]а. У ово време појављују се и први писани извори, у којима се очитава појава значајних разлика. То је довело до појаве тзв. „редакција“, од којих су настали данашњи [[словенски језици]].
| |||