Председник Народне скупштине Републике Србије — разлика између измена

[[СликаДатотека:Standard of the President of the National Assembly of Serbia.svg|мини|Стандарта Председника Народне скупштине Републике Србије]]

'''Председник Народне скупштине Републике Србије''' председава [[Народна скупштина Републике Србије|Народном скупштином Републике Србије]]. Тренутнa председница [[СкупштинаНародна скупштина Републике Србије|Скупштине Србије]] је [[Маја Гојковић]], [[Народни посланик|народни посланик]] [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]], изабрана [[23. април|23. априла]]а [[2014]]. године.

== Историјат ==

== Период 1990-2000 ==

На првим вишестраначким изборима у [[Србија|Србији]] одржаним [[9. децембар|9. децембра]] [[1990]]. године убедљиво је победила [[Социјалистичка партија Србије]] и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је [[Слободан Унковић]] а после његовог одласка на место амбасадора у [[Кина|Кину]] заменио га је на том месту [[Александар Бакочевић]] такође из СПС. [[Влада|Владу]] је формирао [[Радоман Божовић]]. После две године, [[20. децембар|20. децембра]] 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] која је освојила 73 мандата за председника [[парламентскупштина|парламента]]а изабран је [[Зоран Лилић]], посланик СПС а [[премијер]] је постао [[Никола Шаиновић]] (СПС). После избора Лилића за председника [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] на место председника скупштине Србије дошао је [[Зоран Аранђеловић]] (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја [[1993]]. године а на новим изборима одржаним [[19. децембар|19. децембра]] [[1993]]. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са [[Либерали Србије|Новом демократијом]], која је наступала на листи тадашњег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био [[Мирко Марјановић]]. Председник парламента постао је [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних [[21. септембар|21. септембра]] [[1997]]. године на којим је СПС освојио са [[Југословенска левица|ЈУЛ]]-ом и [[НД]] 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног [[Демократска опозиција Србије|ДОС]]-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.

== Период након 2000. ==

Када је дошло до смене власти [[5. октобар|5. октобра]] [[2000]]. године победом [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]] и ДОС-а на савезним изборима, републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједнако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао [[Миломир Минић]]. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за [[23. децембар]] [[2000]]. године на којима је [[Демократска опозиција Србије]] освојила 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је [[Драган Маршићанин]] из [[Демократска странка Србије|ДСС]]. Кабинет је саставио председник Демократске странке, [[Зоран Ђинђић]], који је био на челу Владе до атентата [[12. март]]а [[2003]]. године, када га је наследио [[Зоран Живковић (политичар)|Зоран Живковић]], потпредседник ДС ([[18. март]]а [[2003]]). Маршићанин је, када је [[Демократска странка Србије]] изашла из ДОС-а и Владе Србије, поднео оставку на своју дужност и заменила га је Наташа Мићић (децембар [[2001]]). У јесен [[2003]]. године, због губитка скупштинске већине и распада ДОС-ове Владе, расписују се превремени избори. На изборима који су одржани [[28. децембар|28. децембра]] те [[2003]]. године Владу су формирали ДСС, [[Г17 плус|Г17+]] и коалиција СПО-НС уз мањинску подршку СПС ([[3. март]] [[2004]]). По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је поново Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као в. д. председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији потпредседник [[Војислав Михаиловић]] из СПО, а дан касније за председника је изабран [[Предраг Марковић]] из Г17+. После парламентарних избора одржаних у јануару [[2007]]. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик [[Борка Вучић]], изабрана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС-а су пружили подршку [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]] ([[8. мај]] [[2007]]) за председника парламента који се на том месту задржао само пет дана, када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и ДС. После формирања владе на чијем челу је [[Војислав Коштуница]], за новог председника Скупштине изабран је [[Оливер Дулић]] ([[23. мај]] [[2007]]).

Након ванредних парламентарних избора, [[11. мај|11. маја]]а [[2008]]. године, формирана је нова скупштинска већина између Демократске странке и СПС-а која је [[25. јун|25. јуна]]а за председник парламента изабрала Славицу Ђукић-Дејановић.

[[СликаДатотека:Maja Gojković.jpg|мини|[[Маја Гојковић]], Председник Народне Скупштине РС]]

# [[Слободан Унковић]] ([[1991]])

# [[Александар Бакочевић]] ([[1991]]-[[1993]])

# [[Зоран Лилић]] ([[1993]])

# [[Зоран Аранђеловић]] ([[1993]]-[[1994]])

# [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] ([[1994]]-[[2001]])

# [[Драган Маршићанин]] ([[2001]])

# [[Наташа Мићић]] ([[2001]]-[[2004]])

# [[Драган Маршићанин]] ([[2004]])

# [[Предраг Марковић]] ([[2004]]-[[2007]])

# [[Томислав Николић]] ([[2007]])

# [[Оливер Дулић]] ([[2007]]-[[2008]])

# [[Славица Ђукић Дејановић]] ([[2008]]-[[2012]])

# [[Небојша Стефановић]] ([[2012]]-[[2014]])

# [[Маја Гојковић]] (од [[2014]])