Привреда Словеније — разлика између измена

|индустрија = [[Производња челика|производња челика]], руда [[гвожђе|гвожђа]], прерада [[алуминијум]]а, топљење [[олово|олова]] и [[цинк]]а, електроника, камиони, аутомобили, електрична опрема, прерада дрвета, текстил, хемикалије, машински алати

Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].