Привреда Словеније — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
|радна снага = 923.000 (2012)
|незапосленост = 11,9% (2012)
|индустрија = [[Производња челика|производња челика]], руда [[гвожђе|гвожђа]], прерада [[алуминијум]]а, топљење [[олово|олова]] и [[цинк]]а, електроника, камиони, аутомобили, електрична опрема, прерада дрвета, текстил, хемикалије, машински алати
|извоз = $28.42 милијарди (2012)
|извозна добра = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема
== Историја ==
 
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].
 
Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и [[Финска|Финском]]), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. <ref>{{cite web |url=http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |title=Slovenia Country Assessment |publisher=European Bank for Reconstruction and Development |accessdate = 16. 2. 2012.}}</ref> Поново је, крајем [[2011]]. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице [[Еврозона|еврозоне]]. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор. <ref name="ST2012-03-13" />
256.217

измена