Призренска епархија — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
Почетком [[13. век|13. вијека]] Призренска епархија је била неко вријеме под бугарском влашћу и под њиховом архиепископијом у [[Трново|Трнову]], који је тада признавао врховну власт [[Папа|римског папе]]. Стога се и призренски епископ, са још неколико других епископа, потпали под бугарску власт (са нишким, велбуждским и скопским) [[1204]]. обратио [[Папа Иноћентије III|папи Иноћентију -{III}-]], с молбом за [[палијум]].
 
Призренска епархија дошла је под српску власт око [[1214]]. [[Свети Сава]] је од ње [[1219]]. одвојио Хвосно, и основао посебну [[Хвостанска епархија|Хвостанску епархију]]. Српски владаоци, а нарочито [[стефан Урош II Милутин|краљ Милутин]], који је и обновио [[Саборна црква|катедралу цркву]] призренских епископа на Љевиши у Призрену (данашњу Свету Петку), даровали су Призренској епископији многа села с обје стране [[Шар-планина|Шар-Планине]] у властеоску баштину. Том властеоству Призренске епархије припадао је и [[Бистрички Вишеград|призренски горњи град]], Вишеград или Призренац, изнад кањона [[Призренска Бистрица|Бистрице]], са градском Црквом Светог Николе. Тај град су чували људи са властеоства Призренске епископије, и у њега се склањала [[благајна|ризница]] у случају рата. Цар Душан је одузео ту тврђавицу од призренског епископа, тада већ митрополита, и дао му је у замјену три села, а град је поклонио својој задужбини, [[Манастир Светих архангела (Призрен)|манастиру Светих Арханђела]], који је подигао на лијевој обали Бистрице, под самим градом.
 
Године [[1346]]. приликом проглашења Пећке архиепископије за [[Пећка патријаршија|патријаршију]], призренски епископ је добио назив митрополита.
256.125

измена