Принцип позитивне усмерености — разлика између измена

'''Принцип позитивне усмерености''' је [[педагошки принципи|педагошки принцип]] који налаже да сви напори онога ко [[васпитање|васпитава]] и [[образовање|образује]] треба да буду усмерени ка позитивним акцијама, односно ка постизању [[друштво|друштвено]] прихватљивих [[вредност]]и.

Активност [[васпитач]]а ([[наставникучитељ|наставника]]а) се састоји у давању позитивних примера ученицима како би они могли о њима да размишљају, да их [[процена|процењују]] и доносе [[закључак|закључке]]. Наставник може да износи и негативне примере ради упоређивања. При томе, примери који се износе треба да буду у складу са друштвеном праксом. С обзиром да се могу користити и ситуације које се иначе дешавају у [[школа|школи]], поступци наставника који су погрешни је да се постављају изнад ученика и њихових поступака или да „иду иза догађаја“.<ref>Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.</ref>