Принцип индивидуализације и социјализације — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{П-принципи}}
'''Принцип индивидуализације и социјализације''' је [[педагошки принципи|педагошки принцип]] који указује како на познавање потреба и могућности сваке индивидуе понаособ, тако и на интеракцију те индивидуе са социјалном средином.
== Пожељне активности васпитача ==
Ред 6:
== Индивидуализација наставе ==
[[Џон Лок]] је приметио да „нема два детета која би се могла васпитавати истим методама“<ref>Настић, Р: Наставни листићи у настави енглеског језика, Педагошка стварност бр 3, Нови Сад, 1969. стр. 438.</ref>, јер се ученици међу собом битно разликују према способностима, искуствима, социјалном статусу итд, иако припадају истом разреду. Због тога, ефикаснији рад код сваког ученика ће се постићи индивидуализацијом наставе. Први покушаји да се направи индивидуализована настава се јављају у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и тим проблемом се баве [[Серч]], [[Бурк]] и други. У [[Европа|Европи]] је ова [[настава]] у прво време почела да се примењује са децом ометеном у развоју, а касније и са свом осталом. Најистакнутији [[педагогија|педагог]] на овом пољу је био [[швајцарска|Швајцарац]] Р. [[Дотран]].<ref name="учитељ">Петровић, Ц: Функција наставних листића у индивидуализацији наставе природа и друштва. Учитељ 33/34, часопис Савеза учитељских друштава СР Србије: Београд. 1990. стране: 180-188.</ref>
У модерној школи, где често доминира фронтални облик рада, ученик није довољно активан, као када сам ради, [[истраживање|истражује]] и стиче [[знање|знања]].<ref>Ђорђевић, Ј: Савремени покушаји и облици организације учења и наставе, Настава и васпитање, бр. 4, Београд, 1973. стр. 418.</ref> Међутим, индивидуализација наставе не одбацује у потпуности колективну наставу и фронтални рад, јер то [[дидактика|дидактички]] није ни прихватљиво, али тежи да отклони недостатке овог система.<ref name="учитељ"/> Као један од њих, наводи се усмереност према „просечном ученику“, што спречава поједине ђаке да остваре свој максимум, али и да се развије хомогени [[колектив]].<ref name="мандић">Мандић, П: Иновације у настави и њихов педагошки смисао. Сарајево 1972. стр. 49.</ref> Ученици натпросечних способности су значајно оштећени, а њихова активност је сведена. То може да има за последицу и различите видове недисциплине, те се и омета рад у читавом одељењу.<ref>Ђорђевић М: Индивидуализација наставе у основној школи са приказом примене наставних листића. Наша школа: Сарајево, 1976. бр. 4, стр. 72.</ref> За разлику од [[класична настава|класичне]], индивидуализирана настава дозвољава брже или спорије напредовање ученика, помоћ им се пружа онда када је најпотребнија, а развија се самосталност и иницијатива. Доминирају учење путем решавања проблема и [[креативно учење]].<ref name="мандић"/>
Неки аутори наводе разлику између термина: индивидуална, индивидуалистичка и индивидуализирана настава:<ref name="учитељ"/>
* '''Индивидуална настава''' је вид наставе коју организује наставник само са једним учеником.
* '''Индивидуалистичка настава''' је она која подређује интересе колектива интересима појединца.
* '''Индивидуализирана настава''' повезује индивидуалне и колективне интересе и има за последицу социјализацију ученика; ангажујући га према сопственим способностима и тежећи да га учини самосталним и да преузме иницијативу, чиме се побољшава рад читаве групе.
== Референце ==
| |||