Протестантизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
'''Протестантизам''' је трећа највећа [[Хришћанство|хришћанска]] вероисповест на планети.
Појам протестантизма обухвата широк распон теолошких и социјалних перспектива и видова [[организација|организације]], али је основно да протестантске цркве имају корене у [[Протестантска реформација|протестантској реформацији]] у [[Европа|Европи]] из [[16. век]]а. Назив протестантизам долази од става неколико кнезова немачких држава који, у име [[Мартин Лутер|Лутерове]] вере, протестују на састанку у [[Шпајер]]у [[1529]]. године против одлуке [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] да присилно убеди Лутера да се одрекне својих идеја.
Протестантизам (или протестантска реформација) је у почетку била реформска струја унутар [[Католичка црква|Католичке цркве]] која се потом засебно организовала као протестни покрет против корупције Католичке цркве и њених ''„средњовековних измишљотина“''.<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>.
Ред 9:
== Настанак протестантског покрета у Немачкој ==
Дана 31. октобра [[1517]]. [[Мартин Лутер]] ([[1483]]—[[1546]]), калуђер августиновског манастира у [[Ерфурт]]у, професор библијских студија на Универзитету у Витенбергу, формулише 95 теза против теологије и праксе [[
Јавно прикуцавање 96 теза на врата цркве у [[Лутерштат Витенберг|Витенбергу]]
Године [[1522]]. поново долази у Витенберг да би изложио део својих идеја: проповедање речи, причешћивање верних. У доба побуне сељака ([[1524]]—[[1525]]) он подржава и прихвата њихов оштар став. На састанку у Шпајеру ([[1526]]. и [[1529]]) Лутер је поново осуђен, али кнезови неких немачких држава противе се прогону протестаната. Касније, немачки протестантски кнезови формираће ''„Шмалкадшку лигу“'' да би бранили протестантизам, али та акција није призната све до споразума у Пасауу [[1532]]. године. На Сабору у Аугсбургу [[1530]]. Лутер представља основна учења Реформације:
Ред 23:
[[Мартин Лутер]] је отворио пут не само низу теолошких спорова него и великом реформаторском покрету у целој [[Европа|Европи]]. Реформација је узела три главна правца:
* [[Лутеранизам|Лутеранство]] — у Немачкој, Скандинавији и у централној Европи;
* [[Калвинизам]] — у Швајцарској, Француској, Холандији и Шкотској;
* [[Англиканизам|Англиканство]] — у Енглеској.
=== Немачка ===
У Немачкој, [[лутеранизам|лутеранство]] потпомажу немачки кнезови, али тек [[Вестфалски
=== Швајцарска ===
Ред 47:
=== Енглеска ===
Године [[1534]]. краљ [[Хенри VIII Тјудор|Хенри VIII]] проглашава себе поглаваром Англиканске цркве, одбацивши тако ауторитет папе Климента П (1523—1534), који је [[1532]]. поништио његов развод од Катарине Арагонске. Архиепископ кентерберијски Томас Кранмер (1547—1553) увео је реформацију у Енглеску, где се протестантски покрети са јеванђелским карактером беху појавили још под вођством Џона Виклифа (1320—1384). Томас Кранмер осуђен је као јеретик у Оксфорду 1556. године од стране краљице Марије Тјудор (1553—1558), која је хтела да поново уведе [[католицизам]] и да наметне власт папе у Енглеској. Томас Кранмер пише ''Правила Англиканске цркве'' и ''Молитвеник'' (1549—1552). Краљица Јелисавета I (1558-1603) прихвата реформацију чувајући при томе основне структуре [[католицизам|католицизма]], као што су епископат и [[литургија]]. Године [[1563]]. англиканска доктрина прихваћена је у облику ''„39 чланова“''.
У Шкотској, реформацију је увео Џон Нокс (1505—1572), који [[1561]]. сачињава ''Књигу дисциплине''.
|