Протовестијар — разлика између измена

'''Протовестијар''' ({{јез-грч|πρωτοβεστιάριος}}) је била [[Византијске титуле и службе у Византији|византијска титула]], чија се намена мењала током векова, од високог [[двордворац|дворског]]ског звања, преко [[Војска|војног]] и [[Политика|политичког]] положаја, до [[аристократ]]ске титуле. Коришћена је и у [[Средњовековнаисторија СрбијаСрбије у средњем веку|средњовековној Србији]] (од доба краља [[МилутинСтефан НемањићУрош II Милутин|Милутина]]), за место владаревог ризничара, а нешто касније и у [[Босна у средњем веку|Босни]] (у доба [[Краљевина Босна|Краљевства]]).

Звање протовестијара је први пут забележено [[412]]. године, када је надзирао царев лични (различит од државног) [[вестарион]] (складиште и ризница). Најранији подаци о овом звању су крајње оскудни, али се, на основу неколико сачуваних печата из [[VIII8. век|VIII]] и [[IX9. век|IX века]]а, зна да је постојало, иако је на основу њих немогуће разјаснити његову тадашњу улогу. У нешто каснијим [[Тактика (Византија)|''„Тактикама“'']], само се на једном месту помиње улога царевог протовестијара, али без ближе одреднице његове улоге.

Први протовестијар чије име је сачувано, био је Лав Хамаидракон, кога је цар [[Теофило]] ([[829]]—[[842]]) послао по [[канделабрум]], који је сломљен у доба убиства цара [[Лав V Јерменин|Лава V]] ([[813]]—[[820]]). У периоду од [[IX9. век|IX]] до [[XI11. век|XI века]]а, протовестијар представља значајну дворску функцију, положај дворског [[евнух]]а и неку врсту помоћника [[паракоимемон]]у. Током овог доба протовестијари су предводили војске, водили [[Дипломатија|дипломатске]] преговоре, али су се бавили и разоткривањем завера против цара и низом других послова<ref name="ODB" />.

Значај овог положаја је нарочито порастао током [[XI11. век|XI века]]а. Протовестијар Симеон, у доба цара [[Роман III Аргир|Романа III Аргира]] ([[1028]]—[[1034]]), је истовремено био и [[доместикон тон схолон]], а касније је постао и паракоимемон.[[Константин Лихуд]], иначе каснији [[васељенски патријарх]] ([[1059]]—[[1063]]), је као протовестијар цара [[Константин IX Мономах|Константина IX]] управљао његовом владом<ref name="ODB" />.

После овог периода, звање протовестијара постаје почасна титула{{Напомена|Као почасна титула, звање протовестијара додељено је [[Андроник Дука|Андронику Дуки]], сину [[Цезар (титула)|цезара]] [[Јован Дука (цезар)|Јована]] и сестрићу цара [[Константин X Дука|Константина X]] ([[1059]]—[[1067]]).}} и од [[XII12. век|XII века]]а је додељивана племићима и високим достојанственицима{{Напомена|Титула протовестијара, између осталих, додељена је [[Алексије V Дука Мурзуфл|Алексију V]] ([[1204]]), [[Јован III Дука Ватац|Јовану III]] ([[1222]]—[[1254]]) и [[Георгије Музалон|Георгију Музалону]].}}. У доба [[ПалеологПалеолози|Палеолога]]а, титула протовестијара спада међу високе и налазила се изнад титуле [[Велики доместик|великог доместика]]{{Напомена|Цар [[Михајло VIII Палеолог|Михајло VIII]] ([[1261]]—[[1282]]) је, као такву, дао ову титулу свом [[нећак]]у, Михајлу [[Тарханејотес]]у и доделио му право да носи [[Зелена боја|зелену]] одежду.}}, а последњи забележени протовестијар био је Алексије [[Асени|Асен]], средином [[XIV14. век|XIV века]]а<ref name="ODB" />.

У Византији је постојао и положај ''протовестијарисе'', која је била прва царичина слушкиња и њена позиција је, на основу сачуваних извора, сигурно постојала од [[IX9. век|IX]] до [[XV15. век|XV века]]а. Поред цара, протовестијаре су могли да имају и други људи, који нису припадали аристократској класи{{Напомена|Забележен је пример [[Свети Филарет Милостиви|светог Филарета Милостивог]] ([[11. век|XI век]]), који је имао личног протовестијара Ликастоса, који је био задужен да иде за њим и из његове торбе да дели новац сиромашнима.}}.

Звање протовестијара постојало је и у [[Средњовековнаисторија СрбијаСрбије у средњем веку|средњовековној Србији]], од доба краља [[МилутинСтефан НемањићУрош II Милутин|Милутина]] ([[1282]]—[[1321]]){{Напомена|Ово звање се помиње још у доба краља [[Стефан Урош I|Уроша I]] ([[1242]]—[[1276]]), али се сматра да је тек са Милутиновом византизацијом Србије, оно постало саставни део њеног чиновничког апарата.}}, а његова улога је била да се бави државним [[Финансијеfinansije|финансијама]]. Овај положај је често додељиван [[котор]]ским или [[Дубровачка република|дубровачким]] трговцима који су били искусни у вођењу финансија. Такав је био протовестијар [[ДушанСтефан СилниДушан|Душана Силног]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]), [[котор]]анин [[Никола Бућа]]. Титула протовестијара је изашла из употребе са [[Први пад Српске деспотовине|првим падом]] [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] (последњи протовестијар који се помиње је [[Никола Родоп]] [[1435]]. године<ref name="Деспоти">{{АВ-ДСД}}</ref>), а његове дотадашње дужности прелазе на звања [[казнац]]а или великог казнаца<ref name="Деспоти" />.

Из средњовековне Србије, положај протовестијара је прешао у [[Босна у средњем веку|Босну]], после проглашења [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] (бан [[1353]]—[[1377]], краљ [[1377]]—[[1391]]) за краља. Он је, као и у Србији, био задужен за државне финансије и на том положају се релативно често сусрећу странци ([[Дубровник|Дубровчани]], Которани и други).

* [[Титуле и службе у Византији|Византијске титуле]]