Протоспатар — разлика између измена

'''Протоспатар''' или ''Протоспатариј'' ({{јез-грч|Πρωτοσπαθάριος}}) је била [[титуле и службе у Византији|византијска титула]], која је до и током [[X10. век|X века]]а спадала међу висока звања, додељивана махом заповедницима [[Византијска тема|тема]]. Њени носиоци су обично постајали и чланови [[Византијски сенат|сената]], а значај титуле је опао у [[XI11. век|XI веку]]у. Поред домаћих достојанственика, ова титула је додељене и неким страним владарима, међу којима је био и први [[Срби|српски]] краљ [[Михаило Војислављевић|Михајло Војислављевић]].

Значајни подаци о овој титули, везани су за [[X10. век|X веки]]и. Њени носиоци су се делили на ''брадате'' и [[евнух]]е, а неки од њих су имали и посебне дужности, попут:

Годишња плата протоспатра је износила 72 [[Номизма|номизме]], али је значај титуле вишеструко превазилазио новчану добит коју је доносила{{Напомена|Византијски цар и хроничар из [[X10. век|X века]]а, [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] ([[913]]—[[959]]) је забележио случај једног Византинца, који је, иако већ доста стар, купио титулу протоспатра за 60 литара [[Auзлато|злата]] односно око 60 више од годишњих прихода које је титула доносила, при чему је после само две године преминуо.}}. Знамење ''брадатих'' протоспатара биле су [[Auзлато|златне]] огрлице са [[Драго камење|драгим камењем]] и [[мач]]еви, насупрот евнусима протоспатрима, који су носили [[Бела бојабело|беле]] одежде и огртаче украшене златом.

Последњи сигуран помен ове титуле забележен је [[1115]]. године<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>, а после тога се спомиње само код [[Псеудо-Кодин]]а у [[XIV14. век|XIV веку]]у, на списку титула, као и на једном печату, који поједини научници датирају у [[13. век|XIII век]].

* [[Титуле и службе у Византији|Византијске титуле]]

* [[Михаило Војислављевић|Михајло Војислављевић]]