Мрњавчевићи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 19:
 
'''Мрњавчевићи''' (Мрњавчићи, Мрњачевићи) су [[средњи вијек|средњовековна]] [[Срби|српска]] [[племство|властела]] која је оквирно владала простором данашње [[Република Македонија|Македоније]].
 
== Порекло ==
Ова породица се први пут јавља у изворима од времена [[Цар Душан|цара Душана]] па до почетка 15. века. Међутим, под тим именом нису познати из тог времена, него из познијих извора, од времена дубровачког историчара [[Мавро Орбин|Мавра Орбина]] у чијем делу су први трагови забележене народне традиције. Мрњавчевићи су тако називани и у српској народној епској поезији, из које је њихово презиме ушло у савремену историографију.
 
Према Орбину, они воде порекло из далматинског залеђа. Њихов отац је био осиромашени властелин Мрњава или Мрња из Ливна, који се затим преселио ког Благаја на Неретви. Одатле га је цар Душан позвао себи на двор. На ово име подсећа и Мрњан (-{Merganus}-), који се помиње у једној повељи из око 1280. године у Требињу као казнац краљице Јелене. Да је њихово порекло везано за ове области сведочи и први помен Угљеше, који је 1346. био кратко време намесник цара Душана у Требињу.
 
По Халкохондилу, једна од браће је био пехарник, а други коњушар на двору цара Стефана. Вукашин се тек марта 1350. године јавио први пут као жупан у Прилепу. Од тада је почео нагли успон браће Мршавчевић, који је везан за македонске, јужне делове српске државе.
 
У народној епској поезији помиње се и трећи брат, Гојко, али он није познат у историји. Међутим, у историји је позната њихова сестра Јелена, која се окок 1350. године удала за [[Никола Радоња|Николу Радоњу]], најстаријег сина севастократора [[Бранко Младеновић|Бранка Младеновића]], господара [[Охрид]]а, претка потоњих [[Бранковићи|Бранковића]].
 
== Историја ==
[[File:Serbia 1360 sr.png|thumb|250п|Српско царство 1360. године, у време цара Уроша, са територијама обласних господара]]
Након смрти цара Душана, Вукашин Мрњавчевић избио је у ред најзначајније српске властеле, а затим обласних господара. Добивши претходно за кратко деспотску титулу, он је 1365. године крунисан за краља и постао савладар [[Цар Урош|цара Уроша]]. Крунисање је обавио пратријарх Сава -{IV}- уз благослов царице Јелене и њеног сина Уроша. Вероватно је још тада за младог краља проглашен најстарији Вукашинов син [[Марко Краљевић|Марко]]. Овај чин је изазвао незадовољство остале властеле, јер је тиме била угрожена династија Немањића, а фаворизована нова династија Мрњавчевића. Легалност проглашења за краља потврђује и ковање заједничког новца у ковници цара Уроша, као и фреско-портрети у цркви Св. Николе у манастиру Псачи, где су представљени заједно. Вукашин је са цареве леве стране, што је уобичајена поза у приказивању савладара.
 
Поред центра у Прилепу, Вукашин је за време цара Уроша завладао Скопљем и Призреном. По неким изворима је и Приштина припадала Вукашину. Проширивши се на делове Косова, Мрњавчевићи су дошли у сукоб са Николом Алтомановићем и Лазарем Хребељановићем. До битке је дошло на Косову 1369. године, а у том сукобу цар Урош се ставио на страну рашке властеле. Мрњавчевићи су однели победу над Николом Алтомановићем и од тада је прекинута сарадња између цара и његовог савладара, тако да је од тада Вукашин иступао потпуно самостално. Но, то му није помогло да се успешно супротстави Турцима, па је у одлучном сукобу са њима на [[Маричка битка|Марици]], 26. септембра 1371. године и сам погинуо. Само нешто више од два месеца надживео га је цар Урош, који је умро 4. децембра исте године.
 
Вукашин је био ожењен Јеленом (која се у изворима још зове Аљена и Јевросима), која се после Маричке битке замонашила као монахиња Јелисавета и умрла после 1388. Из тог брака родила су се четири сина: Марко, Иваниш, Андријаш и Дмитар и једна ћерка Оливера, која је била удата за [[Ђурађ I Балшић|Ђурђа -{I}- Балшића]].
 
После смрти Вукашина и Уроша, Марко је био једини крунисани у српским земљама. Пространу област Мрњавчевића поделили су међу собом остали српски обласни господари. Највећи део запосела су браћа Драгаш, [[Јован Драгаш|Јован]] и [[Константин Драгаш Дејановић|Константин]]. Марку је остала мала територија у западној Македонији са центром у Прилепу. Међутим, Марко је морао да прихвати вазалне односе према султану [[Бајазит I|Бајазиту -{I}-]]. Живот је завршио у [[Битка на Ровинама|бици на Ровинама]], где је учествовао на турској страни као вазал. Константин Филозоф му приписује речи пре боја, да би волео да хришћани победе „макар ја био међу мртвима у овом рату“. У каснијим временима, у народној традицији, несразмерно његовој историјској улози, лик Краљевића Марка је идеализован до крајњих граница, али сразмерно тежњи поробљеног народа за жељеном слободом.
 
О млађем Марковом брату, [[Андријаш Мрњавчевић|Андријашу]], нема пуно података. Зна се да је, одвојено од Марка, као обласни господар управљао једним делом очевих земаља у западној Македонији. Његову релативну самосталност потврђује ковање сопственог новца, као и ктиторски натпис у цркви Св. Андрије на Тресци.
 
Најмање података има о четвртом Вукашиновом сину, [[Иваниш Мрњавчевић|Иванишу]]. По неким изворима он је други по реду, одмах после Марка. Исти извор наводи да је Иваниш рано отишао у Зету код Балше -{II}- и заједно са њим погинуо у бици на Саурском пољу 1385. године.
 
== Грб Мрњавчевића ==
На сребрном штиту се налази црвени крст, око њега четири плава оцила окренутих ка њему, а преко крста, у центру штита, сребрни двоглави орао. Над штитом је кацига, а на кациги краљевска круна из које се појављује гола женска фигура која у десној руци држи заставу. Застава коју жена држи је по висини подељена на црвену и белу половину, а преко ње је двоглави орао са по круном на обе главе, такође по висини подељен на црвену и белу половину, али у супротним бојама. Верује се да је женска фигура у челенци грба приказ [[Вила (митологија)|виле]] [[Вила Равијојла|Равијојле]], која често у [[списак српских епских народних песама|српским епским песмама]] прати Марка Краљевића, тј. [[принц]]а [[Марко Краљевић|Марка Мрњавчевића]].
 
Грб Мрњавчевића приказан је још у [[Фојнички грбовник|Фојничком грбовнику]] из године. Грб [[Вукашин Мрњавчевић|краља Вукашина]] приказао је и [[Мавро Орбин]] у свом делу "-{Il regno degli Slavi}-" објављеном [[1601]]. Утврђено је да је Мавро као извор користио [[Илирски грбовник]]. Поједини ранији истраживачи, међу њима и Стојан Ненадовић, сматрали су да је Илирски грбовник млађи од Орбиновог дела, па чак и да је његовом творцу Орбин био непосредни узор. Ипак, у каснијим истраживањима показано је да је редослед у ствари обрнут и да је Орбин из Илирског грбовника преузео неколико знамења, између осталог и грб Мрњавчевића, који је означио као “-{Arma di Vucascino re di Servia}-”. [[Грбовник Коренића-Неорића]] показује оцила готово идентичним са онима на [[манастир Високи Дечани|дечанском]] полијелеју, што сведочи да је састављач [[Охмућевићев грбовник|Охмућевићевог грбовника]] био упознат са елементима српске хералдике (1595).
 
Појављује се и другачија верзија грба Мрњавчевића<ref>[http://www.ptt.rs/korisnici/m/i/mijstj/mrnjavcevici.jpg Верзија грба краља Вукашина Мрњавчевића], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Овај грб је конструисан је на основу печата краља Вукашина од [[5. април]]а [[1370]], а од првог грба разликује се по томе што је на штиту једноглави орао и што је у [[челенка|челенци]] женска глава са круном и минђушама, веома слична портретима краљица на српским фрескама [[14. век]]а. Јастучић испод женске главе је украшен на сваком углу са по три куглице.
 
== Родослов ==
Линија 31 ⟶ 61:
## [[Угљеша Мрњавчевић]] (?-1371), деспот. Оженио се око 1336. Јеленом, кћерком ћесара [[ћесар Војихна|Војихне]], која се касније замонашила као монахиња [[Јефимија]].
## [[Јелена Мрњавчевић (Радоњина супруга)|Јелена]], удата за [[Никола Радоња|Николу Радоњу]].
 
== Грб Мрњавчевића ==
 
На сребрном штиту се налази црвени крст, око њега четири плава оцила окренутих ка њему, а преко крста, у центру штита, сребрни двоглави орао. Над штитом је кацига а на кациги краљевска круна из које се појављује гола женска фигура која у десној руци држи заставу. Застава коју жена држи је по висини подељена на црвену и белу половину а преко ње је двоглави орао са по круном на обе главе, такође по висини подељен на црвену и белу половину али у супротним бојама. Верује се да је женска фигура у челенци грба приказ [[Вила (митологија)|виле]] [[Вила Равијојла|Равијојле]], која често у [[списак српских епских народних песама|српским епским песмама]] прати Марка Краљевића тј. [[принц]]а [[Марко Краљевић|Марка Мрњавчевића]].
 
Грб Мрњавчевића приказан је још у [[Фојнички грбовник|Фојничком грбовнику]] из године. Грб [[Вукашин Мрњавчевић|краља Вукашина]] приказао је и [[Мавро Орбин]] у свом делу "Il regno degli Slavi" објављеном [[1601]]. [[Грбовник Коренића-Неорића]] показује оцила готово идентичним са онима на [[манастир Високи Дечани|дечанском]] полијелеју, што сведочи да је састављач [[Охмућевићев грбовник|Охмућевићевог грбовника]] био упознат са елементима српске хералдике (1595).
 
Појављује се и другачија верзија грба Мрњавчевића<ref>[http://www.ptt.rs/korisnici/m/i/mijstj/mrnjavcevici.jpg Верзија грба краља Вукашина Мрњавчевића], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Овај грб је конструисан је на основу печата краља Вукашина од [[5. април]]а [[1370]], а од првог грба разликује се по томе што је на штиту једноглави орао и што је у [[челенка|челенци]] женска глава са круном и минђушама, веома слична портретима краљица на српским фрескама [[14. век]]а. Јастучић испод женске главе је украшен на сваком углу са по три куглице.
 
== Види још ==
Линија 50 ⟶ 72:
* Проф. Др Бранислав Милутиновић, '''Помоћне историјске науке''', Ниш, 2000.
* [[Алекса Ивић]]: [http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5_(%D0%90._%D0%98%D0%B2%D0%B8%D1%9B) Родословне таблице српских династија и властеле]
* Андрија Веселиновић, Радош Љушић, Српске династије, 85-91
* Срђан Рудић, О првом помену презимена Мрњавчевић, Историјски часопис 48 (2001), 89-95
 
== Спољашње везе ==
Линија 57 ⟶ 81:
* [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-08020249047F Александра Фостиков: О Дмитру Краљевићу], Историјски часопис, број 49, 2002. године
* [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-08020148089R Срђан Рудић: О првом помену презимена Мрњавчевић], Историјски часопис, број 48, 2001. године
* [http://www.grbovnik.iz.rs/index.php?strana=grbovnikHTML/detalji/mrnjavcevici Мрњавчевићи]
 
 
{{Српски владари}}
 
{{клица-историја}}
 
[[Категорија:Мрњавчевићи|*]]