РМС Лузитанија — разлика између измена

Изграђен је у бродоградилишту ''Џон Браун & Ко. Лтд'', у [[Клајдбанд]]у, [[Шкотска]], за компанију ''[[Кунард Лајн]]'', у доба великог међународне трке великих поморских компанија из Велике Британије и [[Немачка|Немачке]] за освајањем [[Плава врпце|Плаве врпце]], признања за најбржи путнички брод. Назван је по [[Антички Рим|римској]] провинцији [[Лузитанија (римска провинција)|Лузитанији]], која се налазила у данашњем [[ПортугалПортугалија|Португалу]]. Почетком [[20. век]]а најбржи прекоокеански бродови били су немачки, те се Велика Британија настојала вратити у трку. Истовремено [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] финансијер [[Џ. П. Морган]] планирао је купити све северноатлантске бродарске компаније, укључујући и британску ''[[Вајт Стар Лајн]]''. [[1903]]. председник ''Кунард Лајна'' [[Лорд Инверклуд]] искористио је те претње да би код британске владе испословао субвенције за изградњу нових бродова.

Иако је [[1913]]. прилагођен за ту намену, по избијању [[Први свјетскисветски рат|Првог светског рата]], брод није заплијењен за превоз трупа, ради велике потрошње горива и превеликих димензија, те наставља редовну линијску пловидбу између [[Европа|Европе]] и [[Северна Америка|Северне Америке]]. За време рата ради штедње горива, број путовања је смањен на једно месечно и брзина је смањена на 21 чвор.

Потапање брода [[1915]], окренуло је јавно мишљење против Немачке, те је било један од главних разлога каснијем уласку САД у рат. Недавно откриће муниције у олупини отвара могућност да је брод био легитимни ратни циљ. Потапање Лузитаније сматра се другом најпознатијом поморском катастрофом након потонућа ''[[РМС Титаник|Титаника]]''.