Радиохемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 3:
[[Радиоактивност]] је појава да [[хемијски елемент]], због унутрашње нестабилности [[атомско језгро|језгра]], спонтано емитује зрачење. При томе тај радиоактивни елемент може да остане хемијски неизмењен (гама-распад) или да се трансформише у други елемент (алфа-распад, бета-распад, К-захват).
Радиоактивни распад је случајан процес у којем [[атомско језгро]] из нестабилног прелази у стабилно или стабилније стање уз емисију честица или [[
== Историја ==
== Врсте радиоактивног распада ==
Основне врсте радиоактивног распада су:
* α-распад - емисија језгра хелијума,
* β-распад - емисије електрона или позитрона,
* захват електрона (К захват) - захват [[електрон
* γ-распад - емисија фотона високе енергије.
<!--Ово мислим да није тачно. С. Мац([[Спонтана фисија]] језгра такође се може сматрати врстом радиоактивног распада, с обзиром да се по истим законима)-->
Ред 20:
То је распад при којем језгро избацује α-честицу <sup>4</sup>He<sup>++</sup>, тј. језгро атома хелијума. При томе се [[масени број]] радионуклеида смањује за 4, а [[наелектрисање]] ([[редни број]]) језгра за 2.
Правило померања за α-распад гласи:''Овим распадом настаје потомак који је у односу на претка смештен два места улево у [[Периодни систем елемената|Периодном систему]] ''.
''Енергијски спектар.''Након открића α-зрачења дуго се сматрало да је то зрачење моноенергијско, тј. да језгро емитује честицу једне [[енергија|енергије]]. Касније је се показало да се α-зрачење може састојати од честица различитих енергија, при томе те енергије нису било какве већ су квантиране, па је спектар α-зрачења дискретан. Такав α-распад при којем се емитује више група честица са дискретним енергијама доводи до стварања потомака чија су језгра на различитим нивоима побуђености. То даље доводи до емисије γ-зрачења чији спектар такође мора бити дискретан.
Ред 31:
Под ß-распадом се подразумева распад код којег језгро радионуклеида емитује [[електрон]] или [[позитрон]], при чему се у језгру ствара један [[протон]], односно [[неутрон]]. Зато се говори о ß минус и β плус распаду. Тиме се редни број језгра мења за +1, односно -1, док му се маса практично не мења, што значи да при β-распаду настају [[изобарно језгро|изобарна језгра]] (А се не мења).
Правило померања за β минус-распад гласи: ''ß минус-распадом се ствара елемент-потомак који је у односу на претка смештен једно место удесно у [[Периодни систем елемената|Периодном систему]].''
Правило померања за β плус-распад гласи: '' β плус-распадом се ствара елемент-потомак који је у односу на претка смештен једно место улево у [[Периодни систем елемената|Периодном систему]].''
=== γ-распад ===
Ред 44:
γ-емисија је најчешће последица α- или β- распада у којима се образују језгра потомака који се налазе у неком побуђеном стању.
γ-зрачење је [[електромагнетско зрачење|електромагнетни талас]] мале таласне дужине, тј. високе фреквенције и високе енергије.
''Енергијски спектар''. Побуђено језгро се увек налази на неком одређеном, квантираном нивоу енергије. Пошто је γ-емисија (као уосталом и α- и β-) прелазак са вишег на нижи ниво следи да је γ-зрачење квантирано, тј. да има линијски, ане континуални спектар.
Ред 52:
Ако је енергија распада недовољна да буде задовољен услов за β плус-распад, а језгро има неповољан однос N/Z у смислу вишка протона, онда неће доћи до емисије позитрон авећ ће језгро захватити [[електрон]] из свог електронског омотача и тиме реуковати број протона.
Правило померања за ε-распад: ''ε-распадом се ствара потомак који је у односу на претка смештено једно место улево у [[Периодни систем елемената|Периодном систему]], као код β плус-распада. ''
Електронским захватом се обично захватају електрони из К-љуске јер је тамо вероватноћа њиховог налажења највећа. Тада се говори о К-захвату. Није искључено да може доћи и до L- или М-захвата, али су они ређи. Они се обично јављају када енергија није довољна да откине електроне из К-љуске, где су они иначе најјаче везани.
Код електроског захвата долази до стварања празних места у електронској облози атома. Она се онда попуњава захватом спољних електрона. При томе атом потомка емитује карактеристично [[рендгенски зраци|рендгенско зрачење]], на основу кога може бити идентификован.
Захват електрона је могућ и ако је испуњен услов за β плус-зрачење, тј. када је разлика маса претка и потомка већа од 1,022 -{MeV}-. Тада су ова два процеса конкурентна, али вероватноћа ε-распада опада са порастом енергије распада.
[[Категорија:Радиохемија|*]]
| |||