Рамиз Садику — разлика између измена

| место_рођења = [[Пећ (град)|Пећ]]

'''Рамиз Садику''' ({{јез-алб|Ramiz Sadiku}}; [[Пећ (град)|Пећ]], [[1915]] — [[Ландовица]], код [[Призрен]]а, [[10. април]] [[1943]]), студент [[Право|права]], један од организатора [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], [[народни херој Албаније]] и [[народни херој Југославије]]. Као „јунак Метохије”, опеван је у песми „[[Капетан Леши#Песма „Капетан Леши“|Леши капетан]]” у извођењу Ненада Јовановића.

Рођен је [[1915]]. године у [[Пећ (град)|Пећи]]и. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту, а потом је уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у.

[[Италија]]нској окупацији [[Албанија|Албаније]] [[1939]]. године жестоко су се супротставили сви [[Албанци]]. Окружни комитет КПЈ за Косово и Метохију организовао је скупове на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и политички осветљавао [[Фашизам|фашистички]] упад у Албанију. Били су и штампани су леци на [[Албански језик|албанском језику]]. Полиција у [[Пећ (град)|Пећи]]и, која је имала у рукама десетак ових летака, организовала је хапшења, а међу затворенима био је и Рамиз Садику. Два месеца је био затворен у злогласној Шерехмет-кули у Пећа, а потм је био пребачен у затвор на [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]]. Касније је, поново враћен у Пећ, где му је организовно суђење. Тужилац је тражио смртну казну, али пошто кривица није могла бити доказана, ослобођен је. Одмах потом, морао је да прекине студије (био је на трећој години) и оде на одслужење војног рока.

[[Априлски рат]], [[1941]]. године, га је затекао на одслужењу војног рока у 42. пешадијском пуку у [[Бјеловар]]у. После жестоких борби, које је његов батаљон водио код [[Дарувар]]а с [[Трећи рајх|Немцима]], био је заробљен и одведен у сабирни градски логор. Уз помоћ, бјеловарске партијске организације, успео је да побегне из заробљеништва и врати се у [[Пећ (град)|Пећ]]. По доласку у родно место, морао је да живи илегално, због страха да га као познатог комунисту неухапси италијанска полиција. Иако у илегалности, активно је радио у Бироу Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију. На почетку окупације, морао је готово сам да руководи Окружним комитетом, јер су многи руководиоци били прешли у [[Црна Гора|Црну Гору]].

Јула [[1942]]. године био је ухапшен, на партијском задатку у [[Пећ (град)|Пећи]]и, и поново затворен у злогласну Шеремет-кулу. И поред сталног мучења, није ништа одао, па је због тога, септембра исте године, пребачен у затвор у [[Тирана|Тирану]]. Захваљујући, групи албанских комуниста, које је предводио Коча Џоџе, успео је да побегне из затвора у илегално се врати на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]].

Априла [[1943]]. године, заједно са [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], боравио је у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Пошто је у то време [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈНОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], дошао је у [[Призрен]], Рамиз и Боро су му кренули у сусрет. На путу за Призрен, [[7. април]]а [[1943]]. године, код села [[Ландовица|Ландовице]] упали су у заседу и у борби са италијанским фашистима и [[балистибали Комбетар|балистима]]ма рањени и ухваћени. Знајући да су високи руководиоци [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], непријатељ је покушао да мучењем од њих извуче податке о другим члановима покрета. Пошто нису хтели ништа да говоре, одлучено је да буду стрељани. Стрељани су заједно [[10. април]]а [[1943]]. године, а на наредбу да се раздвоје, загрлили су се још јаче и кличући [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] отишли у смрт.

Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[6. март]]а [[1945]]. године, заједно са [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. Убрзо потом, [[9. септембар|9. септембра]] [[1945]]. године, Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Албаније, а на предлог Врховног команданта НОВ Албаније [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]], проглашен је за [[Народни херој Албаније|народног хероја Албаније]].