Растислав (кнез) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 8:
Да би сузбио германски утицај, Растислав се [[862]]. године обратио [[списак византијских царева|византијском цару]] [[Михаило III|Михајлу -{III}-]] (са [[Теодора (9. век)|Теодором]] [[842]]—[[856]], самостално [[856]]—[[867]]) са молбом да му пошаље људе који ће на словенском језику проповедати [[хришћанство]]. Михајло је одмах одреаговао и послао му [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]], са још не у потпуности преведеним црквеним књигама. Они су током [[863]]. године из [[Цариград]]а, преко [[Солун]]а, [[Ниш]]а, [[Београд]]а, [[Сирмијум]]а, [[Вишеград (Пешта)|Вишеграда]] и [[Њитра|Нитре]], стигли у Великоморавску кнежевину и започели своју [[Моравскопанонска мисија|мисију међу Словенима]].
Већ наредне године, Лудвиг је успео да га победи и примора на обнову вазалних обавеза. Са њима је дошло и до повратка германског клера који су рад Солунске браће на ширењу хришћанства на словенском језику сматрали [[Јерес|јеретичким]]. Због тога су се они [[866]]. године упутили у [[Рим]], посетивши си успут [[Панонски кнез|панонског кнеза]] [[Коцељ (кнез)|Коцеља]] ([[861]]—[[872]]), да би пред [[Папа|Папом]] оправдали свој рад. Током њиховог боравка у Риму, Константин је умро [[14. фебруар|14.02.]][[869]]. године, а папа [[Папа Хадријан II|Хадријан II]] ([[867]]—[[872]]) је поставио Методија за моравско-панонског [[архиепископ]]а са седиштем у [[Сирмијум]]у. Том приликом је издао посланицу упућену словенским кнезовима:
* Растиславу (великоморавски кнез)
* [[Сватоплук I|Сватоплуку (-{I}-)]] ([[870]]—[[894]]) (тада према Растиславу вазални [[нитранска кнежевина|нитрански кнез]])
| |||