Рашки стил — разлика између измена

328 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Такођер...)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Monastir_Studenica_I.JPG|мини|300п|Манастир Студеница]]
'''Рашки стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[Средњисредњи веквијек|средњег века]], обухвата временски период од седме [[Деценијадесетлеће|деценије]] [[XII12. век|XII]] до краја [[XIII13. век|XIII века]]а, док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви Ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква Светог Ахилија у Ариљу|црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'', какве су на пример манастирске цркве у [[Манастир Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]], које су подигнуте у првој половини [[XIV14. век|XIV века]]а односно у време када доминира ''[[Српско-византијски стил|Вардарски стил]]''. Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]], око које је гравитирала [[Краљевинасрпско Србија у средњем векукраљевство|тадашња држава]]. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултовало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф. арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966|1966.]]''</ref>
 
== Карактеристике стила ==
Основна карактеристика овог стила је [[Једнобродна црква|једнобродна]] [[Свод|засведена]] грађевина са једним [[кубе]]том. Са [[запад]]не стране се обично налази [[нартекс|припрата]], док се са [[Југ|јужне]] и [[север]]не налазе нижа одељења, обично певнички [[трансепт]]и и [[параклис]]и. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Романски стилроманика|романском стилу]], што указује на директне везе са ''Приморјем'' односно мајсторима из градова са [[Исток|источне]] обале [[ЈадранЈадранско море|Јадрана]]а ([[Котор]], [[Дубровник]] и други) која се налазила под контролом [[Немањићи|Немањића]]. За ову [[Епохе у архитектури|епоху у архитектури]] је везано и тзв. ''[[златно доба српског сликарства]]'' које почиње са [[живопис]]ањем Ђурђевих Ступова око [[1175]]. године и завршава се са [[Манастир Градац|Градцем]] око [[1275]]. године, а свој врхунац достиже у [[Манастир Сопоћани|Сопоћанима]]ма<ref name="Јоца" />. После овог периода, наступио је тзв. ''[[Српско-византијски стил|Вардарски стил]]'' са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]].
 
Најзначајнији архитектонски споменици ''Рашког стила'' су<ref name="Јоца">{{ЈД-КИС}}</ref>:
== Види још ==
* [[Златно доба српског сликарства]]
* [[Српско-византијски стил|Вардарски стил]]
* [[Моравски стил]]
 
256.125

измена