Википедија

Рендгенска кристалографија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:X_ray_diffraction (sr).png|300п|десно|мини|[[Брагов закон]] даје услов који кристална решетка тј. упадно зрачење мора да испуни да би расуто зрачење било у фази, те да би се [[дифракција]] могла уочити —- услов позитивне интерференције. У различитим експерименталним техникама варирају се различите величине и на различите начине да би се то остварило, па стога постоји велики број техника рендгенске структурне анализе. За све експерименталне технике потребан је извор рендгенског зрачења, детектор дифрактованих зрака и узорак који се испитује. Просторни распоред дифракционих максимума строго зависи од просторне периодичности атома у кристалу, тј. од изгледа његове [[Кристална решетка|кристалне решетке]]. Добијени резултати се математичким трансформацијама повезују са структуром кристала.]]
'''Рендгенска структурна анализа''' (РСА) је техника за испитивање кристалних [[Хемијска супстанца|супстанци]], која користи дифракциону слику (дифрактограм) добијену расејавањем [[Рендгенскорендгенски зрачењезраци|рендгенског зрачења]] (''-{X-зрачења}-'') на испитиваном [[кристал]]у. Основни циљ РСА је одређивање кристалне и [[молекул]]ске структуре (дужине веза између атома, углови међу везама, апсолутне [[Конформациона изомерија|конформације]]...) испитиваног узорка.
 
Рендгенском структурном анализом могуће је одредити структуру великог броја једињења, која се могу наћи у кристалном облику. За сложенија једињења, као што су различити макромолекули ([[ДНК]], [[протеин]]и) потребно је комбиновати овако добијене резултате са резултатима добијеним другим аналитичким техникама, као што је [[нуклеарна магнетна резонанција]] (НМР), и рачунарским симулацијама да би се добила јасна слика о структури датих једињења.
Ред 8:
== Историјски подаци ==
 
[[Рендгенско зрачење|Рендгенски зраци]] откривени су [[1895]]. године, и име су добили према свом проналазачу, немачком научнику [[Вилхелм Конрад РентгенРендген|Вилхелму Конраду Рентгену]]. Прве експерименте са дифракцијом -{X}- зрачења на кристалима спровео је [[Макс фон Лауе]] [[1911]]. на кристалима [[со]]ли. Одмах је уочен огроман потенцијал ове методе за одређивање структуре молекула — до тада доступне само преко хемијских и [[Хидродинамика|хидродинамичких]] експеримената. Пионири у развоју рендгенске структурне анализе били су и [[Вилијам Браг]] и Бернал. Први [[протеин]] чија кристална структура је решена био је [[миоглобин]] једне врсте [[киткитови|китова]]ова и то радовима [[Макс Перуц|Макса Перуца]] и [[Џон Каудери Кендру|Џона Кендрјуа]] ([[1958]]), за шта су добили [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]].
 
[[Датотека:Myoglobin.png|мини|250п|десно|-{3D}- изглед протеина]]
 
Данас је примена РСА у структурној биологији веома распрострањена — према подацима [[Протеинска банка података|Протеинске банке података]] ({{јез-енг|Protein Data Bank ,PDB}}) од око 42.000 [[протеин]]а чија структура је решена, за око 36.000 је заслужна рендгенска структурна анализа ([[Нуклеарна магнетна резонанција|НМР]] је допринела са око 6.000 решених структура, затим следе [[електронска микроскопија]], -{IC}- спектроскопија...).
 
== Теоријске основе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рендгенска_кристалографија”