Рејмонд од Пенафорта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 23:
Рођен у [[Вилафранка де Бенадис]], близу [[Барселона|Барселоне]], [[1180]]. године; умро у [[Барселона|Барселони]], [[6. јануар]]а, [[1275]]. Постао је професор канонског права [[1195]]. године, и подучавао га петнаест година. Напустио је [[Шпанија|Шпанију]] [[1210]]. да би завршио школовање у [[Болоња|Болоњи]]. Три године је био главни на универзитетском одељењу канонског права, и објавио је истраживање о свештеничком законодавству које, између осталих његових дела, још увек постоји у [[Ватикан]]ској Библиотеци, као значајан и вредан допринос канонском праву римокатоличке цркве.
 
У доминикански ред, Рејмонд је привучен проповедима благословеног Региналда, доминиканског [[игуман]]а [[Болоња|Болоње]], а замонашио се у доминиканском манастиру Барселоне по свом повратку из [[Италија|Италије]], [[1222]]. године. У Барселони је, заједно са [[свети Петар Ноласко|светим Петром Ноласком]], био оснивач Реда [[Мерседаријанци|Мерседаријанаца]]. Такође је у [[Барселона|Барселони]] и [[Тунис]]у основао институте за изучавање оријенталних језика ради преобраћања [[Јевреји|Јевреја]] и [[МауриМаври|Маура]] у хришћанство.
 
На захтев његових надређених Рејмонд је објавио -{„Summa Casuum“}- који се у неколико издања појављује у [[16. век|шеснаестом]] и [[17. век|седамнаестом]] веку. [[1229]]. године Рејмонд је постављен за [[теологтеологија|теолога]]а и [[исповедник]]а кардинала [[надбискуп]]а [[Сабина|Сабине]], [[Џон из Абевила|Џона из Абевила]] и [[1230]]. године папа [[Грегорије IX]] позвао га је у [[Рим]] и прогласио [[капелан]]ом и [[великим исповедник]]ом.
 
 
Ред 57:
 
== Види још ==
* [[Католицизам|Римокатолицизам]]
* [[Канон (црква)|Канон]]