Реља Новаковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = [[15. мај]] [[1911|1911.]]
| место_рођења = [[Стублине (Обреновац)]]
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
| датум_смрти = [[22. новембар]] [[2003|2003.]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Република Србија]]
Ред 19:
|напомене =
}}
'''Реља Новаковић''' ([[Стублине (Обреновац)]], [[15. мај]] [[1911|1911.]] — [[Београд]], [[22. новембар]] [[2003|2003.]])<ref>[http://www.academia.edu/5221650/_21_ Митолошки зборник 21: Реља Новаковић]</ref> био је српски историчар, директор (1970—1973) и научни саветник (1973—1979) [[Историјски институт
Током 1990-их година и пред смрт, био је заступник [[Српска аутохтонистичка школа|аутохтонистичких теза]] о старијој српској историји, протоисторији и праисторији.
Ред 26:
Рођен је у [[Обреновац|Обреновцу]]. Основну школу завршио је у Кули, а гимназију у [[Београд]]у. Дипломирао је Општу и националну историју на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]] 1935. Од 1938. до 1941. предавао је у [[прилеп]]ској гимназији.
[[Други светски рат|рата]] је провео у ратном заробљеништву у [[
За начелника Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе постављен је 1949. године, а октобра 1950. изабран је за предавача опште историје за студенте Филозофског факултета којима је историја била помоћна наука. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију под насловом ''Бранковићев летопис и његови извори'' 1955. Од 1956. до 1970. напредовао је од звања доцента до редовног професора. Наставу историјске географије преузео је 1958/59. Продужио је рад на попуњавању библиотеке и попису историјских атласа и карата јужнословенских и суседних земаља када је школске 1962/63. установљен Кабинет за историјску географију у оквиру Одељења историјских наука. Ту се нарочито осврнуо на богате збирке [[Ратни архив у Бечу|Ратног архива у Бечу]] где је дуго година радио, што је наставио и по доласку у Историјски институт. Личну колекцију копија старих карата поклонио је Одељењу посебних фондова [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]].
Ред 33:
== Истраживања ==
На основу података из српских средњовековних повеља Новаковић је вршио теренска истраживања. Трагао је за старим топонимима, остацима градова, црквишта и гробаља. По доласку у Историјски институт, продужио је теренски рад на Косову и Метохији до 1977, у оквиру пројекта Косово у раном средњем веку, који су заједнички организовали [[Музеј Косова у Приштини]], [[Археолошки институт
Као један од чланова ауторског тима пројекта „Област Бранковића 1455“, образованог 1989. под руководством академика [[Милош Мацура|Милоша Мацуре]], Новаковић се вратио теренским и студијским истраживањима старих насеља на Косову и Метохији. Резултати су објављени заједно са оним добијеним у претходним истраживањима косметске области у два значајна дела: у обимној студији о историјско-географским приликама на Космету средином 15. века — ''Насеља и становништво Области Брановића 1455. године'', као и у карти ''Градине и средњовековне цркве, манастири и гробља на Косову и Метохији'' која је израђена на прегледној карти Геодетске управе покрајине у размери 1:200.000. Ова карта, која је доцније послужила као незаобилазна полазна основа за низ карата других аутора о културним споменицима Косова и Метохије, објављена је у дневном листу „[[Политика (новине)|Политика]]“.
Ред 40:
== Аутохтонистичка фаза ==
Др Новаковић је свој завршни период живота провео као [[Српска аутохтонистичка школа|аутохтониста]]. Почело је објављивањем рада ''Још о пореклу Срба'' 1992. године, са поднасловом ''И сва србска идолу служаше Дагону''. Радио је критику и написао предговор за [[Олга Луковић
== Извори ==
| |||