'''Римска Галија''' је назив за дијелове [[Римско царство|Римско царства]] у којима је на снази био [[Римскаримске провинцијапровинције|провинцијски]] режим, а који обухваћају данашња подручја [[Француска|Француске]], [[Белгија|Белгије]], [[Луксембург]]а и дијелове западне [[Немачка|Њемачке]]. Римска власт над тим подручјем је трајала 600 година. Започела године [[121. п. н. е.]] када је [[Римска република]] освојила јужни руб тадашње [[Келтска Галија|Келтске Галије]], а освајање је довршио [[Гај Јулије Цезар]] поразивши [[Келти|келтска племена]] у [[Галскигалски ратовират|галским ратовима]] [[58. п. н. е.|58]]-[[51. п. н. е.]] Након освајања је локално становништво изложено [[Романизација (културна)|романизацији]], на почетка у градовима, а потом и у руралним подручјима, тако да је до [[3. век п. н. е.|3. вијека н.е.]] већина становника говорили [[латински језик|латински]], а [[галски језик|галски]] тек у изолованим [[енклава|енклавама]]ма. Становници Галије у том периоду се стога називају '''Гало-Римљанима'''. Римска власт, ослабљена у [[4. век|4.]] и [[5. век|5. вијеку]], је у потпуности нестала након побједе [[германи|германских]] [[Франци|Франака]] у [[Битка код Соасона (486)|битци код Соасона]]; пошто је године [[507. п. н. е.]] поражено и [[Визиготско краљевство|Визиготско краљевство Тулуз]], Франци су готово цијелу некадашњу римску Галију осим [[Септиманија|Септиманије]] довели под власт своје династије [[Меровинзи|Меровинга]], првих краљева Франачке.
