Босанска Крајина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 12:
| Број_становника =
}}
'''Босанска Крајина''' или често само '''Крајина''' је [[Историја|историјско]]-[[Географија|географска]] цјелина у [[сјеверозапад]]ном дијелу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. За простор од [[Цазинска Крајина|Бихаћке Крајине]] до [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Плива|Пливе]], [[Гламоч]]а и [[Ливно|Ливна]] овај назив се почео користити од [[Аустроугарска|аустроугарске]] [[Окупација|окупације]] [[1878]]. године.{{sfn|Лопашић|1890|pp=2}} Ту су се у [[Средњи вијек|средњем вијеку]] помињале [[Жупа|жупе]] Пољичка, [[Псет]]ска, Хумска, Горичка, Ускопље, Плива, Лука, Земуник (Земљаник), Врбања, Трибова (Тријебово), Мел, Лушци, Бањица, Сана, Глаж, Врбас и Дубица. Тада је највећи дио овог простора обухватала област [[Доњи Краји]], по којој је Крајина и добила име.{{sfn|Мргић-Радојчић|2002|pp=26}} Касније је основана угарска провинција [[Јајачка бановина]], а након њеног пада територија је припојена [[Босански санџак|Босанском санџаку]] у оквиру [[Османско царство|Османског царства]]. Назив ''Босанска Крајина'' је први пут забиљежен у историјским изворима [[1593]]. године.{{sfn|Стојановић|1902|pp=249}} Босанска Крајина је позната и по називу "Љута Крајина", због великог броја буна српског народа,који су се одвијали у тој области.
== Историја ==
Ред 23:
[[Датотека:Vrbaska banovina1931-sr.png|мини|лево|Карта [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]] у Краљевини Југославији]]
Цијела Босна и Херцеговина, самим тим и Босанска Крајина припада 1878. године након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[Аустроугарска|Аустро-угарској монархији]], те 1908. године бива [[Анексиона криза|анектирана]]. Почетком [[Prvi svetski rat|Првог свјетског рата]] Аустро-угарска монархија врши општу мобилизацију свих својих територија, па и Босанске Крајине. Велика већина Срба, те Хрвата и [[Muslimani|Муслимана]] из Крајине одлучује се за дезертерство из редова аустроугарске војске, те се пребацују у [[Краљевина Србија|србијанску војску]] преко [[Drina|Дрине]]. Након уједињења [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државе Словенаца, Хрвата и Срба]] са [[Kraljevina Srbija|Краљевином Србијом]] 1. децембра 1918. године, цијела Босанска Крајина припада новој држави - [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], касније [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У оквиру Краљевине Југославије се на подручју Босанске Крајине формира [[Врбаска бановина]] са седиштем у Бања Луци 1929. године.
Почетком [[drugi svetski rat|Другог свјетског рата]], Босанска Крајина пада под окупацију фашистичке марионетске државе [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Велики број Срба, како из [[Vojna Krajina|Книнске]], тако и из Босанске Крајине бјежи преко Дрине у [[Србија под немачком окупацијом|окупирану Србију]]. Највећи логор смрти на овим просторима је саграђен у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], градићу који лежи на лијевој обали Саве, који је служио [[Усташе|Усташама]], је примио у себе огроман број Православних [[Srbi|Срба]], те [[Romi|Рома]], [[Jevreji|Јевреја]] и мањи дио нелојалних [[Hrvati|Хрвата]]. Како је политика тадашње НДХ била етнички очистити све нехрватске елементе из државе, у Логору је плански убијено преко пола милиона, а негде и до 700000 Православних Срба, те исто тако велики број Јевреја, Рома и нелојалних Хрвата.
| |||