Руски Крстур — разлика између измена

'''Руски Крстур''' ([[Русински језик|русински]]: ''-{Руски Керестур}-'') је село у [[Општина Кула|општини Кула]] у [[Западнобачки управни округ|Западнобачком округу]] у [[Војводина|Војводини]] у [[Србија|Србији]]. По попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] године има 4585 становника, претежно припадника [[Панонски Русини|русинске]] националности. Руски Крстур је и културни центар ове националне мањине у Војводини. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] године, село је имало 5213 становника.

Руски Крстур је најстарије русинско место. Раније се звао Бач Керестур. Место је, [[1751|1751.]] године званично признато када је у Крстуру живело око 80 русинских породица које су се ту доселиле још 1745/46. године са Хорњице ([[Карпати|Закарпатје]]) на Косцељиско (то је пустара између Крстура и Куле). Велика већина их је дошла из околине [[Кошице|Кошица]], [[Ужгород|Ужгорода]]а, [[Мишколц|Мишколца]]а. У првом наврату се доселило 11 особа или породица како је записано у [[Аустроугарска|Аустроугарским]] архивима. Они су напустили своју постојбину у потрази за бољим животом. Кулске власти су Русинске досељенике примили и послали да обрађују пусту и [[мочвара|мочварну]] земљу близу Куле, где су они основали своје насеље, данашњи Руски Крстур.

Ово насеље је углавном насељено [[Панонски Русини|РусиниРусинима]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

| style="width:50%;"|

Русини су [[Гркокатолицизам|гркокатоличке]] вероисповести. Убрзо по свом досељавању на ове просторе основали су парохију и изградили малу цркву. [[Русинска Гркокатоличка црква у Руском Крстуру|Данашња црква]] у селу је изграђена [[1784|1784.]] године и посвећена је Преносу Моштију св. Николе. Данас је Руски Крстур центар [[Апостолскиапостолски егзархат за Гркокатоликегркокатолике у Србији и Црној Гори|егзархата за Гркокатолике у Србији и у Црној Гори]], a тиме је црква постала [[саборна црква|катедрала]] (саборна црква).

Поред села је изграђена [[1859|1859.]] црквица, „Водица“, на месту где су се годинама пре њене изградње догађала оздрављења и приказања Богородице.

Руски Крстур је културни и просветни центар Русина Србије. Прва школа је почела са радом [[1753|1753.]] као тзв. Тривијална школа, где се учило читање, писање, рачунање и основе црквеног певања са веронауком. Школа је на крају 19. века постала државна.

Спорт има дугу традицију. [[1923|1923.]] је основан фудбалски клуб „Русин“, из којег је касније израсло истоимено спортско друштво. Ово спортско друштво негује бројне спортове, а бави се и организацијом спортских игара „Јаша Баков“, на којима учествују у турнирима сви русински клубови.