Саборна црква у Зајечару — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Нема описа измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[Датотека:Cathédrale orthodoxe de Zaječar.jpg|мини|300п|д|Саборна црква Рождества Пресвете Богородице у Зајечару]]
'''Саборна црква рождества Пресвете Богородице у Зајечару''' је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Зајечар]]у, смештен уз седиште владичански двор [[ТимочкаЕпархија епархијатимочка|Тимочке епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. [[Саборна црква]] у Зајечару је средишња црква епархије.
 
== Историјат ==
До [[1830]]. године у [[Зајечар]]у није постојао никакав [[Православље|православни храм]], да би исте године, уз дозволу [[Турска|турског]] старешине Ферад-аге, била подигнута црквица, најнужније опремљена за службу Божију. Обилазећи [[Зајечар]] у лето [[1833]]. године, [[милош Обреновић|кнез Милош]] је запазио да је у овом крају верски живот „запуштен“, те је, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима, одлучио да се оснује нова, [[епархија тимочка|тимочка епархија]] и да се у [[Зајечар]]у подигне нова престона црква.
 
Градња цркве Рождества Пресвете Богородице почела је у пролеће [[1834]]. године, уз свесрдну подршку [[Кнез Милошмилош Обреновић|кнеза Милоша]], који је телима власти наредио да обезбеде све услове за хитну градњу цркве (људе, материјал и остало). Октобра [[1834]]. године градња је била завршена, а њено освећење обављено [[23. децембар|23. децембра]] [[1834]]. године. У потоњим временима црква је више пута оправљана и дограђивана.
 
Одвојено од цркве, одмах поред ње, изграђен је висок [[звоник]]. На њему је пет звона, изливених у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[1899]]. године Четири звона су поклон града [[Зајечар|Зајечара]]а, а једно зајечарског трговца [[Јота Пашић|Јоте Пашића]].
Старешина храма је протојереј Вања Ковачевић
 
== Извор ==
* [http://www.zajecar.info/srb/lokalna-zajednica/turizam/crkve-i-manastiri Град Зајечар - о саборној цркви]
 
256.217

измена