Сава Урошевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17:
|напомене =
}}
'''Сава Урошевић''' ([[Врмџа]], [[Сокобања]], [[13. јануар]] [[1863]] — [[Београд]], [[14. септембар]] [[1930]]) је био [[Србија|српски]] минеролог, ректор Универзитета у Београду, члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]].
 
== Биографија ==
Природно-математички одсек [[Велика школа|Велике школе]] завршио је [[1884]]. у [[Београд]]у, а затим од [[1885|1885.]] до [[1888|1888.]] студирао је на [[Сорбона|Сорбони]] у [[Париз]]у. Од 1889 је [[суплент]] па [[професор]] [[минералогија|минералогије]] и [[петрографија|петрографије]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] на којем је предавао до [[1928|1928.]].
 
За члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]] изабран је [[1909]]. године. Оставио је већи број научних радова, махом штампаних у издањима САН и ''Геолошким аналима Балканског полуострва'', као и већи број стручних у [[Српско геолошко друштво|Српском геолошком друштву]]. Највећи број радова односи се на проучавање терена [[кристаласти шкриљци|кристаластих шкриљаца]], [[гранит]]а и контактно-метаморфних појава у [[Србија|Србији]]. Поред универзитетских уџбеника из минералогије, написао је популарно научну књигу ''Племенити метали и драго камење'' (СКЗ, Поучник -{II}-, 1925).
 
Био је ожењен Клеопатром, ћерком политичара [[Никола Христић|Николе Христића]].
Ред 38:
|после=-
|пре2= [[Андра Ј. Стевановић]]
|списак2= [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1908]] — [[1910]]|
после2= [[Богдан Гавриловић]]|
}}