Самарџић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Самарџић''' је презиме које је изведено од речи ''самарџија'' којом су називане [[занат]]лије које су се бавиле израдом самара. Нису све породице са презименом Самарџић у сродству<ref name="vesti">[http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/12-01-2010/Koreni/20598/POREKLO-SRPSKIH-PORODICA-I-PREZIMENA-/print ''Порекло српских породица и презимена''], ''Вести'' од [[12. јануар]]а [[2010]]. године, Приступљено [[25. април]]а [[2011]].</ref> нити вуку корене од истог претка.
[[Етнологија|Етнолог]] Обрад Мићов Самарџић, некадашњи директор ''Музеја Херцеговине'' у [[Мостар]]у, објавио је [[1991]]. књигу „Поријекло Самарџића и осталих братстава рода Орловића“ (ISBN 86-82271-53-2) у којој је набројао више од 300 породица овог и сличних презимена широм некадашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]<ref name="vesti" />.
== Познате личности ==
Познате личности са презименом Самарџић:
* [[Љубиша Самарџић]] – српски [[глумац]] и [[редитељ|режисер]].
* [[Радован Самарџић]] – српски [[историја|историчар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
* [[Жељко Самарџић]] – српски [[Певач|естрадни уметник]].
* [[Слободан Самарџић]] – српски [[политика|политичар]], универзитетски професор.
* [[Снежана Самарџић Марковић|Снежана Самарџић-Марковић]] – [[министар]]ка за омладину и спорт у [[Влада Републике Србије|Влади Републике Србије]] која је формирана [[7. јул]]а [[2008]].
== Порекло ==
{{malo_inlajn_referenci}}
По породичном предању, једна од фамилија Самарџића води порекло од брата легендарног јунака [[Павле Орловић|Павла Орловића]]. Претпоставља се да корени ових Самарџића досежу до [[1332]]. године до [[Вук Орле|Вука Орла]] из [[Бањска (Звечан)|Бањске]] са [[Косово|Косова]], оца [[Павле Орловић|Павла]] и Радета Орловића. Павле и Раде су живели у [[Дреница (вишезначна одредница)|Дреници]], на [[Метохија|Метохији]]. У [[
Потомци Радета Орловића, су била три брата: Мартин, Самуило „Само“ и Остоја. Због честих сукоба са [[Турци]]ма, морали су из [[Гацко|Гацка]] ([[Невесиње|Невесиња]]) одселити ка [[Ловћен]]у. Самуило је остао у [[Кривошије|Кривошијама]], у селу [[Драгаљ]] [[1670]]. године. Мартин је остао у [[Бјелице|Бјелицама]] код Борисављевића и од њега су Мартиновићи. Остоја је отишао у [[Подгорица|Подгорицу]] и потурчио се. Од њега су [[Османагић]]и. Самуило је имао шест синова који се по Самуилу прозваше Самарџићи. Деца Самуилових синова се презивају по својим очевима и то:
| |||