Свети Вид — разлика између измена

44 бајта уклоњена ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| држава_смрти = [[Римско царство]]
}}
'''Свети Вид''' ({{јез-лат|Vitus}}) је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља. Рођен је на [[Сицилија|Сицилији]], а погубљен у [[Рим]]у [[303]]. године у време прогона хришћана под царевима [[Диоклецијан|Диоклецијаном]]ом и [[Максимијан|Максимијаном]]ом. [[Римокатоличка црква]] га прославља [[15. јун]]а.
 
Према делу ''„Мучеништво Св. Вида“'' написаном крајем [[6. век]]а, Св. Вид се родио крајем [[3. век]]а у богатој многобожачкој породици на југозападу Сицилије. Хришћанство је као дете примио од свог тутора Модеста и његове жене Крешчентије, која је била Видова дадиља. Бежећи од свог оца који је на силу желео да га одврати од хришћанства, Вид са својим тутором и дадиљом бежи у [[Базиликата|Луканију]], где су све троје касније ухапшени као хришћани и спроведени у [[Рим]]. Према легенди, у Риму је млади Вид учинио много чуда, међу којима се наводи и исцељење Диоклецијановог сина. Упркос свему, са својим пратиоцима је осуђен на смрт и погубљен [[303]]. године бацањем у котао са врелим уљем. Према легенди, из тог котла га је још живог извео анђео који га је вратио у Луканију, где је коначно умро.
 
Године [[756]], мошти Св. Вида су пренете у [[Париз]], одакле су [[836]]. предате [[Бенедиктинци|бенедиктанском]] манастиру [[Корвеј (манастир)|Корвеј]] у [[Немачка|Немачкој]], који постаје средиште поштовања овог светитеља. [[Катедрала Светог Вида]] у [[Праг|Прагу]]у, једна од највелелепнијих катедрала изграђених у [[Готика|готском стилу]], највећа и најзначајнија црква у данашњој [[Чешка Република|Чешкој]] и седиште [[Чешка надбискупија|Чешке надбискупије]], изграђена је у славу Св. Вида након што је [[Свети Вацлав]], чешки кнез, пренео део његових моштију из Корвеја у Праг [[925]]. године.
 
== Култ Светог Вида ==
[[Датотека:Ples_Svetog_Vida.jpg|мини|лево|250п|''Плес Светог Вида'']]
 
Култ Св. Вида почиње да се шири у [[6. век]]у из италијанске покрајине Луканије (данашња [[Базиликата]]), одакле се шири по целој [[Италија|Италији]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Сардинија|Сардинији]], а одатле и у осталим земљама и народима под јурисдикцијом [[РимскаСвета патријаршијастолица|Римске патријаршије]], укључујући и [[Германи|Германе]] и [[Западни Словени|Западне]] и [[Јужни Словени|Јужне Словене]]. О његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус (Vitus) на латинском, Гвидо и Вито (Guido, Vito) на италијанском, Ги (Guy) на француском, Вајт у германским језицима (Weit, Veit), Вит код Западних Словена (Vith, Vit, Wit) и Вид код Јужних Словена. Током [[Средњисредњи веквијек|средњег века]] било је око 1.300 цркви и манастира где се поштовао Св. Вид као заштитник, а чак 150 је тврдило да поседује део његових моштију. Помиње се и у [[Византијавизантијско царство|византијским]] изворима, што сведочи да је његов култ био познат и у областима под [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]].
 
Током касног средњег века, у Немачкој се раширио тзв. ''[[Плес Светог Вида]]'', обичај прослављања овог светитеља колективним плесом до исцрпљења који се одвијао у масовним светковинама пред његовим кипом. Овај плес се проширио на [[Чешка|чешке]] и [[Пољска|пољске]] крајеве и за њега се веровало да лечи од душевних болести, опседнусти и [[Епилепсија|епилепсије]]. То је довело до тога да се св. Вид сматра патроном играча и забављача и исцелитељем епилепсије и заштитником душевно оболелих и опседнутих.
[[Датотека:Sveti_Vid_stendarac_180408.jpg|мини|десно|150п|''Свети Вид'', [[Ријека (град)|Ријека]]]]
 
У јужнословенским крајевима, због асоцијације његовог имена са чулом вида, св. Вид се сматра заштитником очију и исцелитељем болести и слабости вида. У народној медицини позната је и [[Видац|Видова трава]], која се користи за јачање вида и код очних инфекција.
 
Традиционално се представља као младић са палмом, понекад са гавраном и лавом. Најучесталија иконографска представа Св. Вида је представа лепог и богато одевеног младића у котлу, са палмом у руци.
 
Сматра се патроном [[Чеси|Чеха]], [[Праг|Прага]]а, [[Саксонија|Саксоније]] и града [[Ријека (град)|Ријеке]]. О популарности овог светитеља на словенском Јадрану сведоче цркве посвећене Св. Виду и топоними попут насеља [[Свети Вид (Крк)|Св. Вид]] на [[Крк (острво)|Крку]] или брда [[Свети Вид (брдо)|Св. Вид]] у [[Бока которскаКоторска|Боки которској]].
 
== Дан Светог Вида ==
 
[[Света столица|Римска патријаршија]] и каснија [[Римокатоличка црква]] дан Св. Вида традиционално обележава [[15. јун]]а. Овај дан је и градска слава хрватског града Ријеке, чији се Св. Вид сматра заштитником.
 
У [[Православна црква|Православној цркви]] се Св. Вид признаје као светитељ из времена неподељене цркве, али његов култ није јак. Упадљиво је да у народном обичајном календару православних [[Срби|Срба]] све до [[Бугарска|бугарских]] граница постоји дан [[Видовдан]] који се обележава такође 15. јуна (у [[20. век|20]]. и [[21. век]]у, [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]) и памти као дан на који се одиграла [[Косовска битка]] [[1389]]. С обзиром на то да је у западним крајевима [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] присутан утицај Рима, да су у Србију досељавани римокатолички [[Саси]], могуће је да је овај празник реликт прошлости и времена када је био обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору. Међутим, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре раскола хришћана на православце и католике. Треба рећи да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Овај датум је у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] посвећен [[Свети Амос|Св. Амосу]], а тек [[1892]]. године постаје [[Литургија|литургијски]] празник посвећен ''[[Лазар Хребељановић|Св. кнезу Лазару]] и св. мученицима српским'', кад му се и први пут званично додељује народно име ''Видовдан''. У последње време популарна је и теорија да ''Видовдан'' није директно повезан са Св. Видом, већ са словенским богом [[Световид|Световитом]] (Световид, Свантевит) са [[Рт Аркона|Арконе]]. Све претходно наведено упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом Св. Витуса (т. ј. код јужних Словена култом Св. Вида, а код западних Словена култом Св. Вита). Код Срба и Бугара који иако признају Св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
 
== Спољашње везе ==
256.125

измена