Светозар Радојчић — разлика између измена

| држава_смрти = [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]

'''Светозар Радојчић''' ([[Сремски Карловци]], [[14. мај]] [[1909]] — [[Београд]], [[20. октобар]] [[1978]]) је био [[Срби|српски]] [[историја уметности|историчар уметности]], [[универзитет]]ски професор {{Напомена|Од [[1956]]. године, Радојчић је био редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[Историја уметности|Историју уметности]].}} и [[САНУсрпска академија наука и уметности|академик]]. Његови најзначајнији радови, везани су за [[фрескосликарство]] и уметност [[Српскесрпске земље у раном средњем веку|средњовековних српских земаља]], а своје капитално дело ''„Старо српско сликарство“'' објавио је [[1966]]. године. Био је син [[НиколаNikola РадојчићRadojčić|Николе Радојчића]], [[Срспкисписак историчарсрпских историчара|српског историчара]] и академика.

Рођен је [[14. мај|14.05.]][[1909]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], где је његов отац [[НиколаNikola РадојчићRadojčić|Никола]] радио као професор у [[Карловачка гимназија|Карловачкој гимназији]] и ту је завршио основну школу [[1920]]. године. Исте године је уписао средњу школу у [[Љубљана|Љубљани]], пошто је његов отац добио место професора на [[ЉубљанскиУниверзитет универзитету Љубљани|Љубљанском универзитету]]. После завршене средње школе, у истом граду је од [[1928]]. до [[1932]]. године завршио студије [[Археологија|археологије]]. Током студија, Радојчић је школску [[1930]]/[[1931|31]] провео на [[загреб]]ачком [[УниверзитетСвеучилиште у Загребу|Свеучилишту]], а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у [[Корушка|корушком]] градићу [[Фајштриц]]у (''Бистрици'') ([[1930]]. и [[1931]]). Образовање је стицао и у [[Беч]]у и [[Праг]]у (Институт [[Никодим Павлович Кондаков|Н. П. Кондакова]] и [[Карлов универзитет]]), а летњи период [[1933]]. године је провео на археолошким локалитетима и [[музеј]]има у [[Венеција|Венецији]], [[Аквилеја|Аквилеји]] и [[Градеж (Италија)|Градежу]]. Докторску дисертацију на тему ''„Портрети српских владара у средњем веку“'' је одбранио у Љубљани [[30. октобар|30.10.]][[1934]]. године и она је исте године штампана у [[Скопље|Скопљу]] у издању [[Музеј Јужне Србије|Музеја Јужне Србије]], чији је директор тада био [[Радослав Грујић]].

Светозар Радојчић је [[27. мај|27.05.]][[1952]]. године постао дописни члан Одељења друштвених наука, чији редовни члан постаје [[5. децембар|05.12.]][[1963]]. године. Члан Одељења историјских наука постао је [[11. март|11.03.]][[1971]]. године, а био је и председник [[Манастир Хиландар|Хиландарског]]ског одбора САНУ.

* [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]] ([[1971]])