Рамиз Садику — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
|дидаскалија=РАМИЗ САДИКУ
| датум_рођења =[[1915]].
| место_рођења = [[
| држава_рођења ={{зас|Србија|1882}} [[Краљевина Србија]]
| датум_смрти =[[10. април]] [[1943]]. ('''28''' год.)
Ред 16:
|народни херој=[[6. март]]а [[1945]].
}}
'''Рамиз Садику''' ({{јез-алб|Ramiz Sadiku}}; [[
== Биографија ==
Рођен је [[1915]]. године у [[Пећ
Још као ученик Пећке гимназије, приступио је револуционарном омладинском покрету. Године [[1931]]. био је један од суоснивача спортског клуба „Будућност“, у ком се окуљала револуционарна омладина. Пошто је рад клуб убрзо био забрањен, Рамиз је био ухапшен и извесно време је провео у затвору. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1933]], а члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) [[1936]]. године. Убрзо потом постао је члан Бироа Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију.
Ред 25:
Године [[1938]]. косовским студентима, скојевцима и комунистима Окружни комитет КПЈ за Косово и Метохију је наложио да штампају Проглас - захтев за националну равноправност [[Албанци|Албанаца]]. У овом Прогласу властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] упућен је оштар захтев да престане са исељевањем Албанаца и одузимањем њиховог земљишта. Овај Проглас, у чијем је састављању учествовао и Рамиз, и потписао га са још 68 другова, наишао је на велики одјек у масама. Проглас је упућен и [[Друштво народа|Друштву народа]] у [[Женева|Женеви]].
[[Италија]]нској окупацији [[Албанија|Албаније]] [[1939]]. године жестоко су се супротставили сви [[Албанци]]. Окружни комитет КПЈ за Косово и Метохију организовао је скупове на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и политички осветљавао [[Фашизам|фашистички]] упад у Албанију. Били су и штампани су леци на [[Албански језик|албанском језику]]. Полиција у [[Пећ
[[Априлски рат]], [[1941]]. године, га је затекао на одслужењу војног рока у 42. пешадијском пуку у [[Бјеловар]]у. После жестоких борби, које је његов батаљон водио код [[Дарувар]]а с [[Трећи рајх|Немцима]], био је заробљен и одведен у сабирни градски логор. Уз помоћ, бјеловарске партијске организације, успео је да побегне из заробљеништва и врати се у [[
Јула [[1942]]. године био је ухапшен, на партијском задатку у [[Пећ
Априла [[1943]]. године, заједно са [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], боравио је у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Пошто је у то време [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], дошао је у [[Призрен]], Рамиз и Боро су му кренули у сусрет. На путу за Призрен, [[7. април]]а [[1943]]. године, код села [[Ландовица|Ландовице]] упали су у заседу и у борби са италијанским фашистима и [[бали Комбетар|балистима]] рањени и ухваћени. Знајући да су високи руководиоци [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], непријатељ је покушао да мучењем од њих извуче податке о другим члановима покрета. Пошто нису хтели ништа да говоре, одлучено је да буду стрељани. Стрељани су заједно [[10. април]]а [[1943]]. године, а на наредбу да се раздвоје, загрлили су се још јаче и кличући [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] отишли у смрт.
|