Плочник (археолошко налазиште) — разлика између измена

У Плочнику су током ранијих истраживања пронађени бакарни предмети, као и [[Руда|руде]] [[азурит]] и [[малахит]], које се топе на 700°-{[[Степен целзијуса|C]]}- и из којих се добија бакар. Раније су се ови налази тумачили случајним укопавањем у археолошки слој који одговара неолиту. Истраживања вођена од [[1996]]. до [[2008]]. године, којима су руководили археолози Душан Шљивар из Народног музеја у Београду и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос [[Народни музеј Топлице|Народног музеја Топлице]], доказали су да налази нису случајно доспели у [[неолит]]ски слој. Њихов тим је током [[2007]]. и [[2008]]. године пронашли две [[земља]]не [[пећ (град)|пећи]]и [[квадрат]]ног облика, за које се претпоставља да су служиле за топљење [[метал]]а. Пећи су смештене унутар већих [[грађевина]], а уз њих су откривене и дуваљке направљене од печене земље. Поред њих су пронађени бакарни [[Лим (метални)|лимови]], који указују да је ту обављана производња бакра. Откривене су и рупе дубине 2,5 и [[пречник]]а 8 метара у којима није пронађен [[Археологија|археолошки]] материјал. Сматра се да су у питању тзв. „металуршке јаме“, а у њима су пронађени [[пепео]] и гар, који настају услед сагоревања на високим [[температура]]ма, на основу чијег састава се може закључити да се на том месту топио [[бакар]].