Патријарх српски Јован — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 35:
Да су почетни кораци патријарха Јована били добри сведоче записи са више страна који за њега кажу:“тада престолом Пећким добро управљаше кир Јован“.
 
И поред свих потешкоћа за време патријарха Јована сачувана је организација [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], попуњаване су упражњене епархије избором и хиротонијом нових епископа и одржавани црквени сабори у [[Пећ (град)|Пећи]]и. За његово време преписиване су богослужбене и друге књиге. Сви су изгледи да је преписивање подстицао сам патријарх, који је књиге поклањао Великој цркви у Пећи и манастиру [[Манастир Хиландар|Хиландару]]. Његовим трудом обновљен је храм у Пећи и живописани су храмови [[Манастир Света Тројица|Манастира Свете Тројице]] у [[Пљевља|Пљевљима]] и [[Манастир Ново Хопово|Хопову]].
Приликом његових канонских посета Римска курија му је преко својих представника чинила велике сметње, а нарочито у своме раду на унијаћењу православних Срба у Паштровићима. У случају успеха, унија би захватила и Црну Гору.
Ред 41:
За све време свога архипастирског рада патријарх Јован, напушта политику [[патријарх српски Макарије|патријарха Макарија]] и постаје активан учесник у акцији западних држава за ослобођење балканских народа од Турака. Занет идеалом те борбе патријарх Јован је напустио политику наслона на Турке иако је Турска у то време била у великом замаху надирања према северу и према западу.
 
[[Папа Климент VIII]] покушао је да образује хришћански савез у који би ушли шпански краљ [[ФелипеФилип III од Шпаније|Филип III]], аустријски надвојвода [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд]] и савојски херцег [[Карло Емануел I]]. У исто време патријарх Јован је преко никшићког војводе [[Грдан (војвода)|Грдана]] спремао устанак у Херцеговини. Будући да је цела ова акција пропала патријарх Јован се горко разочарао у запад. Интересантно је напоменути да је патријарх Јован једини наш патријарх који није имао везе са Русијом.
 
За време патријарха Јована [[Српска православна црква]] је доживела један од најтежих својих удараца. Наиме, Синан-паша је наредио да се [[1594]]. године на [[Градска општина Врачар|Врачару]] спале мошти [[Свети Сава|Светог Саве]], који се везује за [[Банатски устанак|устанак против Турака]] у [[Банат]]у и [[Херцеговина|Херцеговини]]. За све устанке Турци су осудили патријарха Јована и епископе Српске цркве па су позвали патријарха Јована у [[Истанбул|Цариград]] и ту га задавили [[1614]]. године.