Смрт Уроша V — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 94:
== Историјска дешавања и локације обрађене у драми ==
 
Током целог драмског текста, кроз њега се прожимају стварна историјска збивања. Само незадовољство српске односно [[рашка област|рашке]] властеле Вукашином и његовом савладарењу са Урошем, које се јавља на самом почетку драме, је један од фактора који је довео коначног [[Распад Српског царства|слома Српског царства]]. Управник [[Охрид]]а Плакида кога из њега на почетку протерује Вукашин и чија ћерка је у отвореној љубави са Марком Краљевићем, може се у неку руку поистоветити са [[Гргур Бранковић|Гргуром Бранковићем]] који је око [[1365]]. године (те године је Урош крунисао Вукашина за краља савладара) заједно са братом [[Вук Бранковић|Вуком]], напустио Охрид и повукао се у [[Дреница (вишезначна одредница)|Дреницу]], а његова супруга га је напустила и отишла да живи је са [[Марко Краљевић|Марком Мрњавчевићем]].
 
У драмску радњу је укључена и сумњива смрт [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]] који је под неразјашњеним околностима удављен у [[ЗвечанскиСредњовековни град Звечан|Звечанском Граду]] [[1331]]. године, неколико месеци након што га је Душан [[Напад на Неродимље|заробио код Неродимља]], збацио са власти и крунисао се. Иако се не зна са сигурношћу шта се догодило, сматра се да је Душан наредио очево убиство и да је то главни разлог због којег је он једини Немањић који није [[канонизација|канонизован]]. Такође се у тексту и на неколико места помиње и Душанов полубрат [[Симеон Синиша Немањић|Симеон Синиша]] ([[1359]]—[[1371]]) који се након његове смрти прогласио за цара и самостално владао деловима [[Тесалија (област)|Тесалије]] и [[Епир (историјска покрајина)|Епира]]. Он је покушао и да оружјем сузбије Уроша са престола, али су његове трупе поражене [[1358]]. године под [[Скадар|Скадром]] (што се помиње и у самој представи), након чега се он више није укључивао у сукобе у Србији.
 
У делу се помиње у Душаново заузеће византијског [[Прилеп]]а [[1332]]. године, који је касније постао средиште Вукашинове државе. Сукоб између Вукашина и рашке властеле предвођене [[Никола Алтомановић|Алтомановића]] и [[Лазар Хребељановић|Лазара]]) је кулминирао [[Косовски бој (1369)|битком на Косову]] [[1369]]. године у којој је цар Урош отворено стао на страну рашке властеле која је у бици поражена. Сам Лазар се повукао на самом почетку битке када му је постало јасно да су Вукашинове снаге надмоћније, док су Урош и Никола отпочели бој. Током битке, њихове снаге су поражене, Никола је јуначким држањем успео да се, иако рањен, спасе, док је Урош пао у Вукашиново заробљеништво у коме се кратко задржао.