Седмица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 4:
'''Седмица''' (недеља) је [[јединица]] за [[време]] дужа од [[дан]]а, а краћа од [[месец]]а. У већини модерних календара, укључујући [[Грегоријански календар]], седмица је период од седам дана, као и најдужа конвенционално коришћена јединица за време која садржи фиксни број дана.
Најшире је распрострањена и прихваћена теорија да је седмица настала као временски период између две [[
За седмице може да се каже да формирају независан календар у континуитету који иде паралелно са разним другим [[календар]]има. Међутим, неки календари су тако дизајнирани да се неки датум појављује истог дана у седмици сваке године. Ово може да се уради тако што ће седмица бити независна од године, са неким данима у свакој години који не припадају ни једној недељи: предложени [[Светски календар]] има 52 седмице и 1 или 2 додатна дана годишње, док је [[Француски револуционарни календар]] имао 36 седмица од по 10 дана и 5 или 6 додатних дана. Година такође може да се направи да буде независна од седмице: бивши [[исланд]]ски календар је имао године од 52 или 53 седмице.
Ред 13:
Многе религије су у своје списе и догме уградиле седмицу као битан елеменат за човеково понашање у друштву и налазиле у томе божанску премису.
* [[Хинди|Хинду]] цивилизација је била позната по концепту седмодневне седмице са примерима у [[Рамајана|Рамајани]], светом епу у [[
* Стари [[Вавилон]]ци су познати да су посматрали седмодневну недељу, где је сваки дан био посвећен различитом божанству. Значај броја седам долази из вавилонске [[астрономија|астрономије]]. Постоји седам небеских (светлећих) тела која су нормално видљива голим оком ([[Сунце]], [[Месец]] и пет видљивих [[планета]]) и они су повезали свако тело са божанством.
* [[Библија|Библијско]] стварање такође укључује седмодневну недељу, по којем је [[Бог]] радио шест дана, а седмог се одмарао, а [[Десет Заповести]] укључују Божја упутства за посматрање седмице.
|