Секст Проперције — разлика између измена

'''Секст Проперције''' ([[латински језик|лат]]. ''Sextus Propertius'', око 50. ― 16. п. н. е.) један је од главних песника [[римска љубавна елегија|римске љубавне елегије]], аутор четири књиге ''Елегија'' (''Elegiae'', укупно 92 песме).

О Проперцијевом животу познато нам је само оно што је он сам сматрао за потребно да каже о себи. Из његових песама закључујемо да се родио у [[Умбрија|умбријском]] граду Асизију (лат. Assisium), да је рано изгубио оца, да су његови рођаци у тзв. перузинском рату (40―41. п. н. е.) ратовали против [[Август|Октавијана]] на страни Луција Антонија, брата тријумвира [[Марко Антоније|Марка Антонија]], те да је стога породица настрадала приликом деобе земље Октавијановим ветеранима. Проперције је, ипак, био повезан с римским аристократским породицама, и то с оним које су касније, средином 1. века н. е., играле водећу улогу у сенатској опозицији против царске власти. Почетком двадесетих година п. н. е. Проперције се већ налазио у Риму, у кругу аристократске и књижевне омладине. Дружио се с [[Публије Овидије Назон|Овидијем]]м, с епским песником Понтиком и другим књижевницима блиским [[Меценат]]овом кругу. [[Квинт Хорације Флак|Хорације]], званично поклоник старе грчке лирике, као да није много марио за овог самопрокламованог посленика Филете и [[Калимах]]а, премда су Проперцијеве песме умногоме блиске [[Гај Валерије Катул|Катулу]]у и [[Албију Тибулу|Тибулу]], [[Вергилије|Вергилију]] и самоме Хорацију.

''Цинтијина књига'' састављена је промишљено: песме се распоређују по принципу контраста или образују мале циклусе. Уводна елегија, која почиње речју »Цинтија« има програмски карактер и већ описује »болесно« душевно стање песника, лудог од љубави; та песма као да даје основни тон целој збирци. Следеће нас песме упознају с песниковом драганом: у 2. песми слављење Цинтијине природне лепоте спаја се с песниковим осећањем несигурности који опомиње девојку против раскоши и козметичких средстава; ту сазнајемо и за Цинтијин песнички и музички таленат. Трећа је песма разрада хеленистичког мотива о томе како песник, касно се враћајући с гозбе, затиче своју драгу уснулу после чежњивог очекивања, што њеном лику придаје црте верности и скромности, да би с наглом променом тона при крају песме угледали и њену сурову страну. Неколико обраћања пријатељима који покушавају да песника раздвоје од Цинтије употпуњују слику његовог тешког ропства, али нам истовремено доказују да њему нема живота без »окрутне господарице« (4, 5. и 6. песма). Две песме (7. и 9.), упућене епском песнику Понтику, које супротстављају елегију и еп, служе као оквир да се покаже моћ песничке речи у љубави. Централни део те слике су песме 8а. и 8б: Цинтија, која се спремила да отпутује с Проперцијевим супраником, остаје у [[Рим]]у, дирнута Проперцијевим стиховима; песма 8б. изриче кулминацију песникове среће и његовог задовољства својом драганом. Елегије прве збирке најчешће су упућене неком пријатељу или Цинтију, али има и монолога: ту је жалба у шумској самоћи (18) или на пустој обали (17), где лађа одвози Проперција од објекта његове љубави; и иначе је карактеристично за Проперција да ствара специфичне ситуације као оквир за усамљену лирику. У песми 10. Проперције објашњава свој »пророчки« таленат, своју стручност за питања љубави, коју је стекао захваљујући сопственим патњама. Затим се наговештава раскид с Цинтијом, која противно песниковој вољи одлази у по злу чувене [[Баје (Калвадос)|Баје]] (11). До раскида је и дошло, јер у осталим песмама аутор опева само несрећну љубав: у 12. песми он се суочава са својим губитком (»Нисам сад онај ко бејах«), али и схвата да се не може променити (»Цинтија прва је страст, Цинтија биће и крај«). И у 13. песми признаје: »остадох сам, љубавни нестаде спој«, а затим креће са описивањем Галових љубавних невоља. Песма 14. је задивљујућа и по својој надахнутости и живости може се поредити с песмом 8б (завршава се речима: Све док је она са мном срећна, не плаши мене силан ниједан краљ, презирем обиља сјај«); песник се подсмева богатству свог пријатеља и хвалише се да на љубав не могу утицати злато и сјај, којима супротставља вођење љубави с Цинтијом; али та ситуација није реална: Проперције зна да је она сада с неким другим. У песми 15. већ је довољно храбар да јој упути строге прекоре. Претпоставља се да врата која изоварају тужаљку у 16. песми јесу у ствари Цинтијина врата; ту Проперције на оригиналан начин обрађује један мотив типичан за елегијску поезију. У 19. песми спајају се мотиви љубави и смрти, што ће песник у каснијим књигама често чинити, а 20. песма даје мит о Херакловом миљенику Хилу, где Проперције показује сву своју песничку вештину. Последње две песме збирке (21. и 22) тумаче се као директан политички напад, јер дају болну успомену на перузински рат, у коме је погинуо и неки Проперцијев рођак, борећи се против Октавијана.

Већ у 3. књизи, међутим, назире се долазак другог Августовог периода: око [[20. п. н. е.]], наиме, долази до прекретнице у природи владавине Августа, који напушта ранију политику »меког патроната« над песницима и демонстрира чвршћу руку неприкосновене власти. Меценат, који је дотад тактички посредовао између жеља цара и моралних скрупула песника, из непознатих се разлога тада повукао из јавнога живота, а Август почео да раскида, или барем модификује многе од оних републиканских форми што су као атавизми заостали из претходног раздобља. Тако и Проперције почиње тада да у своју поезију постепено укључује и теме од јавног интереса. Ипак, и у таквим песмама он задржава свој карактеристични независни дух, како би задовољио и цара и своје моралне и естетске ставове. У песми III, 4, на пример, која прославља Августову очекивану победу над [[ПартиПерсијанци|Партима]]ма, Проперције се налази у улози оданог посматрача тријумфалне поворке, али у исто време надмоћно даје натукницу да ће ту поворку гледати лежећи у наручју своје драгане. Још је занимљивије што овој песми следи елегија у којој се надахнуто хвали мир (III, 5):

На Проперција се угледао и од њега позајмљивао нарочито Овидије, а натписи на зидовима кућа у [[ПомпејиПомпеја|Помпејима]]ма сведоче о популарности његових елегија 1. веку н. е. У [[средњи вијек|средњем веку]] Проперције готово у потпуности заборављен лежи у тами. Интересовање за њега појављује се поново у доба [[ренесанса|ренесансе]], када је један од најчитанијих римских аутора.