Семе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.166.33 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:Phaseolus vulgaris seed.jpg|мини|десно]]
'''Семе''' је репродуктивни биљни орган присутан само код [[golosemenice|голосеменица]] и [[скривеносеменице|скривеносеменица]] којим биљка преживљава неповољне услове спољашње средине и у коме се налази [[клица (биологија)|клица]], зачетак нове биљке. Развија се из [[семени заметак|семеног заметка]], после [[оплођење|оплођења]].
На њему се разликују:
Ред 8:
Језгро садржи:
* [[клица (биологија)|клицу]], која настаје из [[диплоидан|диплоидног]] зигота, јајне ћелије (хаплоидна) спојене са сперматичном ћелијом полена (хаплоидна).
* [[ендосперм]]ом који има [[триплоидан]] број хромозома јер настаје спајањем секундарне, централне ћелије [[ембрионова кесица|ембрионове кесице]] која је диплоидна са другом сперматичном ћелијом полена (хаплоидна). Код голосеменица ендосперм је хаплоидан и формиран је пре оплођења.
Семењача је слабије или јаче развијена опна, једнослојна или вишеслојна, која настаје од [[интегумент|интегумената]] семеног заметка. На њој се обично уочава пупчани ожиљак (хилум)(бела тачка код семена дивљег кестена) и микропила отвор кроз који семе упија влагу и кроз који [[радикула|коренак]] прораста при клијању. Семењача може да има и друге додатке (арилус, куринкулус, криоца...)
Величина, маса и облик семена јако варирају код различитих врста биљака. Посебно велика семена имају неке [[
Свака биљка образује велики број [[плод]]ова и семена (или само семена код голосеменица)којима се распростире и тиме обезбеђује опстанак сопствене врсте. Свако зрно се не развија у нову биљку. Многа семена доспевају у неповољне услове за [[клијање семена|клијање]] и [[онтогенетско развиће биљака|развиће]]. Стварањем великог броја семена се, у ствари, обезбеђује да се што већи њихов број нађе у повољним условима и развије у нову биљку.
Ред 21:
Према врсти хранљивог ткива и месту где се оно налази разликују се:
* '''семена са ендоспермом''' (албуминска), код којих ендосперм чини главну масу, док је клица незнатан део семена; најраспрострањенији је тип семема; имају га житарице и све остале траве, биљке из породице [[фамилија помоћница|помоћница]] (Solanaceae), љиљана (Liliaceae) све голосеменице и др.
* '''семена без ендосперма''' (ексалбуминска) код којих котиледони апсорбују сав или скоро сав ендосперм тако да он не постоји или се налазе један до два слоја овог ткива; такво је семе лептирњача ([[Fabaceae]]), главочика ([[Asteraceae]]), [[ружа]] ([[Rosaceae]]), крсташица ([[Kupusnjače|Brassicaceae]]) итд.
* ''' семена са [[перисперм]]ом''' који представља хранљиво ткиво вегетативног порекло јер настаје од [[нуцелус]]а; имају га представници породице каранфила ([[Caryophyllaceae]]), [[Chenopodiaceae]] i dr.
* '''семена са ендоспермом и периспермом''' садрже хранљиво ткиво двојног порекла и ређе се јављају; има га нпр. бибер.
Ред 28:
Клица настаје деобама оплођене јајне ћелије. На њој се разликују следећи делови:
* [[радикула|коренак]] или [[радикула]],
* [[стабаоце]] испод клициних листића или хипокотил
* клицини листићи или [[
* [[стабаоце]] изнад клициних листића или епикотил
* [[пупољчић]] или плумула
| |||